24седам: АИК банка поново на удару јавности због скандалозног видео снимка

Уместо да грађанима понуди транспарентне информације о кредитима, службеник АИК банке, како преноси 24седам, наводно поручује "да за све који не преносе зараду у банку камата остаје 9,95 одсто, док је „снижена“ тек на 7,5 одсто за оне који то учине". На питање клијента зашто постоји толика разлика, одговара, како преноси поменути портал, без имало увијања: „Зато што нико неће клијенте који не примају зараду код њих!“

Службеник је инсистирао да му клијент, који је дошао само да се информише, преда, како преноси овај портал, свој матични број и личну карту – што је, како наводи 24седам, незаконит захтев јер се такви подаци могу тражити тек приликом званичног подношења захтева за кредит. Када је клијент одбио, банкар му је наводно предложио да макар његова супруга да своје податке! Човек и жена су на крају, како преноси 24 седам, практично избачени из банке, иако су дошли као потенцијални клијенти.

Владине мере и однос банака

У августу 2025. године, Влада Србије је најавила амбициозан пакет економских мера усмерен на олакшање финансијског терета грађанима, са фокусом на смањење каматних стопа на кредите. Ове мере, које су ступиле на снагу 15. септембра 2025, предвиђају ограничење камата на готовинске и потрошачке кредите за до три процентна поена ниже у односу на стандардне услове из јула 2025. године. У исто време, стамбени кредити су доживели смањење од 0,5 процентних поена.

Циљ мера је било стимулисање потрошње, подршка средњој класи и пензионерима, посебно онима са нижим примањима. Међутим, док неке банке попут Поштанске штедионице брзо реагују и нуде повољније услове, друге, како преноси 24седам, попут АИК банке, показују апсолутну незаинтересованост.

Зашто АИК банка није транспарентна?

У пословницама АИК банке од службеника, преноси 24седам, можете да чујете да је та банка смањила фиксну каматну стопу за кеш кредите са преносом зараде са 7,95 одсто на 7,5 одсто. Међутим, према подацима са њиховог званичног сајта, каматна стопа и даље стоји на 7,95 одсто (ЕКС од 8,30 одсто), без јасних назнака о примени смањења за све клијенте. Ово наводно смањење, чак и ако се активира, ограничено је само на клијенте који преносе зараду у банку, остављајући већину корисника без бенефиција.

Такође, ту не престаје мука грађана и клијената АИК банке са баснословним наметима који их оптерећују. Један од кључних проблема је, како преноси 24седам, обавезно осигурање кредита, које АИК банка намеће као услов за одобрење.

На пример, за кредит од 1 милион динара, ово осигурање износи додатних 32.000 динара, док камата достиже око 241.000 динара током периода отплате. Тих 32.000 динара за осигурање клијент је у обавези да уплати одмах! АИК банка нуди и вид "помоћи", тако што дозвољава клијенту да тај износ одбије са позајмице, те да уместо милион динара, подигне 968 хиљада, наводи 24седам.

Укупно, на 1 милион динара клијент је у обавези да плати преко 273.000 динара само на трошкове изнад главнице, што претвара кредит у значајан финансијски терет.

Замислимо просечног радника са платом од 100.000 динара који узима кеш кредит од 1 милион динара на 71 месец. Са каматом од 7,95% и обавезним осигурањем, месечна рата би могла бити око 17.500 динара + 32.000 које је у обавези да уплати одмах за осигурање.

Овај грађанин је у обавези да сваког месеца више од 18 одсто зараде остави АИК банци. Са грађанима који имају нешто ниже плате ситуација је још гора, те на овај начин до четвртине плате мора да буде опредељено за банку која кориснике претвара у робове система.

Поштанска штедионица: Модел брзог раста и флексибилности

Насупрот томе, Банка Поштанска штедионица представља пример ефикасне имплементације владиних мера. Од 1. септембра 2025, банка је снизила каматне стопе на све врсте кредита. Посебно је атрактивно снижење за готовинске и потрошачке кредите на само 5,99 одсто.

Кредити за рефинансирање су такође сада доступни са каматом од 6,45 одсто. Учињени су уступци клијентима и за стамбене кредите.

Осим тога, осигурање кредита је опционо – клијенти сами бирају да ли желе ову заштиту, што смањује укупне трошкове и повећава транспарентност.

Ова стратегија допринела је брзом расту банке. У првом дану примене нових мера, Поштанска штедионица је реализовала 131 кредитни захтев, а до сада је постала највећи кредитор државе и локалних самоуправа, са преко милијарду евра пласмана.

У периоду од 2021. до 2025, профит банака у Србији расте, али Поштанска показује просечан принос на активу од 1,07 одсто, фокусирајући се на обим уместо маржи.

За исти кредит од 1 милион динара на 71 месец са 5,99% каматом и без обавезног осигурања, месечна рата би била око 16,700 динара – што је уштеда од 800 динара месечно у поређењу са АИК банком, што кумулативно штеди око 57.000 динара током отплате.

Тих 57.000 динара остаје у џеповима грађана. Овај приступ не само да привлачи нове клијенте већ и стимулише економски раст кроз већу потрошњу. Поштанска штедионица је такође активно промовисала ове промене, што је довело до повећане видљивости и поверења.

У будућности, Народна банка Србије би требала појачати надзор како би осигурала униформну примену мера. За потрошаче, савет је да упореде понуде – прелазак на банку са нижим стопама доноси значајне уштеде. У коначници, ове мере државе представљају корак ка стабилнијој економији, али њихова ефикасност зависи од спремности банака да мисле и о клијентима, а не само о свом профиту.

24седам