ШИПАК СА ПЛАНТАЖА ИЗ БАЧКОГ ПЕТРОВОГ СЕЛА ЗАВРШИ НА НЕМАЧКИМ ПОЛИЦАМА Ево шта све од њега праве
На платнажи органског шипка младог пољопривредника Дина Суботичког у Бачком Петровом Селу сува и топла клима показала се као добра за овогодишњи род, који треба наредне седмице да се бере специјалним комбајном.
Суботички има млад засад, подигнут на дедовини пре две и три године, и ове сезоне очекује озбиљији принос, две до три тоне по хектару свежег шипка. Када га осуши, имаће га за око четвртину мање.
Гаји немачке сорте инермис и шмит идеал, које касније сазревају и намењени су индустријској преради.
Шипак је најотпорнија култура и препоручио бих га и почетницима и онима који желе да услед климатских промена мењају пољопривредне културе неким другим (Дино Суботички)
По убирању плодова, шипак ћe осушити јер осушени има двоструко вишу цену од свежег и продати га у Немачку, где од њега праве дечје каше, пекзмезе... Килограм свежег шипка кошта евро, а осушени два и по евра.
2.000 – 3.000 евра треба за подизање плантаже шипка по хектару
- Подизање плантаже показала се као добра инвестиција и очекујем да за неколико година исплатим трошкове улагања, који нису били мали. По хектару крећу се између 2.000 и 3.000 евра, а могли су да буду и виши да нисам имао дедину њиву. У жељи да искористим наследсто што боље, које су годинама други радили у закупу, определио сам се за шипак, слушајући искуства пионира у гајењу овог воћа у Србији Кароља Фекетеа - казао је Суботички за Дневник и додао да планира да покрене и сопствену прераду, али тек када поврати уложени новац.
2,5 евра килограм осушеног шипка
Предност у гајењу шипка, навео је, огледа се у томе што успева на сваком земиљшту и оном прве класе и пете, шесте где, додуше, даје мало ниже приносе, и што може да се гаји на свим подручјима, па и на сувим у топлим.
- Најотпорнија је воћна врста и препоручио бих га и почетницима и онима који желе да услед климатских промена мењају пољопривредне културе неким другим - казао је Суботички. - У првим годинама око шипка има више посла док се не разграна и не очисти од корова, а после се између редова коси и два до три пута прска плавим каменом, где је трошак за гориво највећа ставка у одржавању плантаже органског шипка.
У Новом Кнежевцу на 50 хектара
У Србији се органски шипак гаји на око 525 хектара, а у Аутономној покрајини Војводини на 87 хектара, по попису Министарства пољопривреде.
Највећа плантажа органског шипка у Војводини од 50 хектара налази се у Новом Кнежевцу.
Фекете Карољ пионир у гајењу шипка у Србији изјавио је за Дневник да шипак из године у годину даје све већи принос, али да треба да се чека на већи род три године. - Што је плантажа старија то је бобица више, гране расту и жбун се шири. Жбун шипка род даје 50 годинаа, али се сваких десет година треба орезивати до земље.
Фекете очекује да ће ове године имато око четири тоне свежег шипка по хектару а осушеног око 2,3 тоне, што је бољи принос за 20 одсто.
Целокуппан род од око стотину тона ће продати у Немачку чија индустрија прави разноврснеа намирнице, од брашна до каша за децу у пекмеза и џемова.
Суботички у гајењу овог воћа користи субвенције Покрајине и Републике, захваљујући којима је купио механизацију, не сву, и што прима и подстицај за органску производњу, који је знатно виши у односу на конвенционалну биљну производњу јер износи 63.000 динара по хектару.
Забрањено је преузимање текста или дела текста без навођења аутора и наше медијске куће, у виду живог линка који води ка оригиналном садржају. Свако кршење овог правила третираће се као повреда ауторских права.