Андреј Љепић деветогодишњи шах махер

Навикли смо да наши најмлађи суграђани тренирају спортове који су популарни, од фудбала, кошарке, преко тениса до одбојке.
Andrej Ljepic 2
Фото: Андреј Љепић, фото: Дневник

Међутим, деветогодишњи Новосађанин Андреј Љепић, ученик трећег разреда ОШ „Душан Радовић”, осим што има одличне резултате у школи, већ од пете године показао је и велико интересовање за древну игру – шах.

„Пре шаха сам тренирао много спортова: пливање, кошарку, yудо и нисам се проналазио ни у једном од њих“, каже Андреј.

„У почетку нисам знао да играм шах, али је син нашег пријатеља Синише тренирао и ја сам волео да седнем с њим и заиграм. Тада су увидели да сам одличан у повлачењу потеза и да поседујем таленат те је Синиша препоручио одличног тренера, велемајстора Горана Косановића, и тако сам запловио у шаховске воде. Почео сам у Шаховском клубу „Даме” и до данас сам ту.“

Како каже шахиста Андреј, много је вежбао с тренером, одлазио је чак и приватно код њега не би ли се добро припремио за предстојеће турнире. Први пехар освојио је у Бистрици, и то 2015. године.

„То ми је много значило, имао сам много више самопоуздања, што ми је дало ветар у леђа да наставим даље и на прво Државно првенство сам отишао са шест година“, каже млади Новосађанин.

„Делио сам место од седмог до петог, јер сам играо последње коло и да сам победио, био бих међу прва три места, али ми је у једном тренутку пала концентрација. Зато сам био шести. То ме није обесхрабрило да наставим да се борим за боље пласмане, те сам после Државног, отишао на Војвођанско такмичење у Зрењанину, такође са шест година. Конкуренција није била баш јака и освојио сам прво место. Затим сам са седам година поново отишао на Државно такмичење и био сам први.“

Успеси, пехари и медаље су се само низали па је тако, после Државног, Андреј поново отишао на Војвођанско такмичење са седам година, игравши на два турнира.


Кина следећи циљ

Како кажу и Андреј и тата Илија, надају се да ће успети да стигну и до Кине, где се игра Светско првенство. Он као првак државе има бесплатан смештај од Светске шаховске федерације, али то је само смештај. Постоје ту и котизације, а и сам пут је абнормално скуп, тако да много зависи од финансијске ситуације.

„Генерално су Кинези врло незгодни, играће се на њиховом терену, а играју фантастичан шах и с њима се јако тешко носити“, каже Илија Љепић, и додаје да су они ипак ту да се боре за што боље пласмане у будућности.


Фото: Dnevnik.rs

„На убрзаном турниру сам освојио друго место, док сам на редовном био први“, каже Андреј.

„Прошле године сам на Државном такмичењу такође играо на два турнира и на редовном сам делио прво и друго место, односно био сам други због “Буховца”. То је збир свих поена, свих ривала с којима сам играо. Затим сам учествовао и на убрзаном турниру, када сам био трећи, односно делио сам друго и треће место. Војвођанско је било ове године и такође сам играо оба турнира, на којима сам освојио оба прва места. Такорећи, све сам бољи.“

По речима мајке Маје Љепић, с којом смо разговарали, крајем априла је било одржано Државно такмичење за ову годину и Андреј је освојио сребро у игри решавања проблема, док је у „редовном” шаху пала бронза. Иако је Андреј био болестан, под вирозом и боловима, није хтео да одустане од тог такмичења, али није задовољан резултатима које је постигао. Знао је да може далеко боље, али с обзиром на стање, резултати су, сложићете се, ипак феноменални.

„Ишао сам и у Румунију 2017. године, на Европско првенство, и тада сам освојио четврто место, односно делио сам од трећег до петог, иако сам имао исто поена као и сви, али Буховац је тај који на крају одлучује“, каже Андреј.

„Био сам и у Бразилу на Светском првенству, пошто сам био државни првак и имао сам бесплатан смештај. Било нас је више од 200 такмичара, а ја сам делио од 30. до 20. места, односно био сам 24. Такође сам учествовао на Европском првентву у Летонији 2018. године и ту сам имао пет бодова. У седмом колу сам играо на четвртој табли и да сам ту победио, вероватно бих у осмом био међу првих пет, али сам изгубио и био сам међу првих 40.“

Како каже, учествовао је и на опен турниру 2017. године, на Сребрном језеру. Тај турнир има три категорије, од којих је А најјача и играју га велемајстори, а Б је средња, на којој је играо прошле године, али ће и ове.

„Пре две године сам играо Ц категорију и био сам најмлађи учесник који је освојио пехар, иако сам играо са сломљеном руком“, каже Андреј, и додаје да му је тада противник био осамнаестогодишњи момак, а он је тада имао свега седам и по година.

Како каже његов отац Илија Љепић, тешко је речима описати понос који осећа цела породица, а када је изашао на Европско првенство у Румунији и освојио треће место, цела репрезентација је била препоносна. То је најбољи успех што се тиче мушког дела репрезентације.

„У последњих 20 година у Србији, у том узрасту, није нико постигао такав резултат, али, нажалост, када су ти Буховци у питању, нема баш среће, али нема везе, пред њим је читав живот и блистава будућност“, каже Илија.

„Троструки је првак Војводине, првак државе 2017. године, вицепрвак 2018, што је Андреју дало ветар у леђа да се не предаје и када не иде, већ да свим снагама гура напред. Добио је од градоначелника Милоша Вучевића и Видовданску награду за невероватан млади таленат. Велика већина трошкова су наши, тешко јесте, али за децу дајемо све.“

Како каже Илија, имају још неколико турнира ове године, играће се поново на Сребрном језеру, затим иду на такмичење у Сенти, а играће и отворено првенство опен у Војводини. Након тога иду за Словачку, где ће бити одржано Европско такмичење.

Текст и фото: И. Миклоши

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести