Бивши ученици ОШ Жарко Зрењанин славили 55 година од мале матуре

Бивши ученици ОШ „Жарко Зрењанин”, која је својевремено била смештена у згради данашње Гимназије „Исидора Секулић”, окупили су се како би прославили 55 година од мале матуре, када су из најбезбрижнијег животног доба кренули путем сазревања.
с
Фото: Приватна архива

Некадашњи ђаци генерације 1959/1960 који се готово сваке суботе окупљају у кафићу „The end„ и присећају се минулих успомена, у петак су, након више од 20 година, уприличили прославу у ресторану „Дунав” код Дома војске како би званично прославили овај јубилеј.

- Суботом се окупљамо у кафићу, што увек покреће наша другарица Мира Селеши, девојачко Негру - открива нам Александра Бибић. - Некада нас буде петоро, некада двадесетак, а буде и субота када се просто не појави нико. Ведар дух и хумор су оно што нас спаја. Не говоримо о болестима, проблемима и политици. Увек налазимо разлог за славље, а када га нема, ми га измислимо.

Према речима Александре Бибић, последњи мотив окупљања била је измишњена продаја њене краве. Друштво је оберучке прихватило овај духовити повод, а как нам саговорница кроз смех открива, неки су је због продаје и критиковали, јер је млеко, услед актуелне несташице, на цени више него икада.

Прошло је више од 20 година како се ова генерација није званично и у пуном саставу окупила, па се некима било потребно и више времена да се препознају, упознају и започну разговоре о успоменама.Ту су свакако сећања на прве симпатије, особине по којима су се појединци истицали, али и сећања на строге наставнике и тешко савладиве предмете.

Ведар дух и хумор су оно што нас спаја, а не говоримо о болестима, проблемима и политици (Александра Бибић)

Тако главну организаторку данашње прославе Милу Зељковић, девојачко Влалукин, памте као најдуховитију, али и као веома музички надарену. Љиљане Павлов се сећају као изузетно лепе, али и екстравагантно обучене. Већина присутних сложила се да је Веселин Барачков, некадашњи разредни старешина и наставник географије, био најстрожи међу предавачима. Умео је, како кажу, и да подвикне, али и да их повуче за ухо. У лепом сећању остала им је и учитељица Емилија Никшић, а најдража, према речима организаторке Зељковић, била је наставница музичког Љуба Черевицки, због које су многи заволели хорско певање...

Путеви ових некадашњих ђака често су се укрштали и разилазили. Већина је успешно наставила своје школовање и домогла се факултетских диплома, а сви су, како организаторка каже, волели своје послове и професије. Међу њима има и правника, и лекара и музичара, па је међу њима и Живојин Матић, некадашњи клавијатуриста бенда „Слатки грех”. Он је једини у генерацији познат широј јавности.

Д. Клашња

EUR/RSD 117.2821
Најновије вести