Сенсеи, глава породице Милан, инструктор је у Центру за основно полицијско образовање у Сремској Каменици. Мајстор је аикидоа 5. дан и главни тренер у Аикидо центру „Алдебаран“ који је основао са супругом Биљаном, такође мајстором ове истоњачке вештине.
- Почео сам тренирати аикидо 1993. године, када сам дошао да студирам у Нови Сад, а пре тога сам ишао на карате. Током наредних седам година ниједан тренинг нисам пропустио, иако су се одржавали пет пута недељно. Наравно, ни студије нисам запоставио – наводи Милан.
Осим кимона аикидоа, Милан дужи и службену полицијску значку, јер је пре радног ангажовања у полицијској школи у Сремској Каменици, где је запослен као инструктор за област криминалистике и за ватрено оружје са наставом гађања, радио и као криминалистички инспектор. Након напорног и стресног радног дана Милан је увек тренирао.
- Аикидо је ефикасна вештина контроле непожељних негативних дејстава, било физичке или психичке природе. Све је енергија и све може да се контролише и преусмерава. Аикидо би се могао превести као пут ка складу, где „аи” означава склад, „ки” је најшири јапански назив за енергију, а „до” означава пут. На тренинзима учимо да фокусирамо ум на сопствену тачку тежишта у доњем делу стомака. Кроз сваку кретњу и технику смо фокусирани на ту тачку, што је као медитација у покрету – објашњава Пејовић.
После двадесет година тренирања у матичном клубу, Милан је пре три године основао своју школу, Аикидо центар „Алдебаран” где држи тренинге полазницима заједно са својом супругом Биљаном.
- Поред одраслих радимо много и са најмлађима. Код деце се развија пажња и самопоуздање, јер схвате који су им потенцијали. То најбоље видим по својим синовима који су од друге недеље живота у колицима долазили на тренинге, а и данас као породица вежбамо заједно. Редовни полазник нам је и девојчица која има Даунов синдром. Њени родитељи су задовољни. Кажу да је после тренинга смирена, лагано говори и боље се креће – прича Пејовић.
Најмлађи син често са братом и родитељима демонстрира вештине аикидоа.
– Овде долазимо као породица, имамо доста добрих другара и учимо да се бавимо лепом вештином – каже Андрија.
Старији брат Вук наводи да је вежбајући аикидо научио не само вештине одбране, већ и како се понашати у одређеним ситуацијама.
– Из аикидоа сам научио да будем смиренији у одређеним ситуацијама у којима иначе не бих био и да избегавам конфликте – каже Вук Пејовић.
Вукова и Андријина мајка мајка и тренер Биљана Пејовић наводи да су породични односи ојачани и захваљујући заједничком тренирању.
– Кроз догогодишње бављење аикидом развили смо однос где смо и тренери и родитељи. Оно што је важно јесте да пратимо одрастање своје деце што је уданашње време јако важна ствар – истиче Биљана.
Док се у многим аикидо школама акценат ставља само на вежбе технике тела и штапа, Милан велики значај придаје и психолошким тестовима.
- Људи се брзо одушеве, јер користе и ум и тело како би се одбранили. Такође, науче како да превазиђу нервозу и сукобе и да се правилно поставе у животу. Да остану мирни у глави. Развија се демократско размишљање и прихватање чињенице да неки размишљају другачије од вас. Наравно, раде се и технике самоодбране, али оне су последице доброг размишљања и функционалног кретања тела и доброг коришћења сопствене енергије, тако да особа од 50 килограма може да баци две, или три особе које су дупло теже од ње, без икаквог напора, ако се усклади енергија – прича Милан.
Александар Савановић
