Разне радионице, излети, изложбе, сарадња с другим удружењима и институцијама, само су делић онога што дочека 21 корисника тог дневног боравка.
– Овде смо сви као породица, не морам никоме ништа да кажем, сви већ знају шта је са мном – каже Александра Сашка Ракић, која је већ 12 година корисница те услуге.
Иако је обично насмејана, јуче јој нешто није било потаман.
– Болела су ме леђа и то су приметиле моје другарице. Ценим када неко нешто лепо уради за мене и помогне ми – каже она.
Осим осећаја заједништва, који имају и корисници и запослени, креативне радионице, међу којима су најпопуларније оне које се тичу музике и ткања, свима су најзанимљивије. Магдалена Бисак, рецимо, воли да кува, прави колаче и кафу, али и да везе, хекла...
– Сад цртамо зиму, а ја волим снег јер тада све шкрипуће – прича романтична Магдалена. – Много ми значи то што долазим овде јер се сви лепо дружимо, помажемо. Једно је другарство.
Стручна радница – педагог и координаторка Дневног боравка Данијела Мандић је ту од самог почетка, а најпре је дошла као волонтерка и вршњачки едукатор. Како каже, вршњакиња је с корисницима па се тако и осећа у раду с њима.
– Првенствено имамо пријатељске односе – каже Данијела Мандић. – Ми запослени смо ту да разумемо и подржимо кориснике, и трудимо се да негујемо демократске односе. Међусобно се уважавамо и докле год је тако, ми смо задовољни и рад није тежак.
Сарадња је, заиста, увек дивна јер су сви искрени и отворени по питању својих емоција и потреба. Дочекају вас с осмехом и раширених руку, а испрате уз ручно оцртане медењаке, покоју песму и жељу да се убрзо вратите. Суграђани, али и људи из других градова и држава, имају прилику да се увере у такву пријатну атмосферу где год да наиђу на кориснике Дневног боравка – на изложбама, у биоскопу, на Светосавском балу, разним прославама, ликовној колонији коју организују у свом кутку, на излетима... Стога не чуди то што имају одличну сарадњу са сродним установама из области социјалне заштите, међу којима нарочито истичу Црвени крст Новог Сада.
Л. Радловачки
