Базен који се налази у склопу Белог вира, који је, поред Црног вира, један од две дивље плаже којима мештани Каћа могу да се похвале, део је приватног поседа и затворен је од овог лета.
Међутим, ни дивље плаже нису решење за купаче, јер ниједна од њих није погодна за купање – Бели вир ни пре приватизације није био нарочито посећен јер је, како становници кажу, доста прљав и загађен, док је на Црном виру купање забрањено због товљења рибе за рекреативни риболов, а познат је по шаранском риболову и „ухвати и пусти“ систему пецања.
О дивљој плажи Црни Вир стара се каћко спортско – риболовачко удружење, а тамо се налази и ресторан који одржавају чланови удружења. На том месту се на месечном нивоу одржава велики број такмичења, која трају од 24 до 100 сати, у зависности од саме организације.
– Овде долазе сви и све је заступљено, те без обзира на године, знање, интересовање... људи често долазе и да кампују, фотографишу, а родитељи доводе децу да се играју – рекао је Зоран Кочић који је одговоран за ресторан Црни вир у име каћког спортско-риболовачког удружења. – Осим оних који долазе да пецају, многи једноставно долазе да се одморе или да роштиљају. Посетиоци долазе сваки дан, али је викендом највећа гужва.
Дунав се повукао, Црни вир остао
Језеро Црни вир настало је повлачењем реке Дунав, који је мењајући свој ток за собом оставио рукавце, односно мало језеро у којем се данас мресте шарани, а које се налази се на 11 километара од Новог Сада.
Ово језеро дугачко је 320, а широко од 15 до 60 метара. Просечна дубина језера износи 2.5 метара, али на одређеним местима она достиже и до 6.5 метара.
Поред оних који живе у Каћу и околним местима, на Црни вир долазе и посетиоци из Београда да поред пецања, поставе своје шаторе, камп кућице и уживају у природи, што свакако сведочи о популарности овог места широм земље.
– Језеро је богато веома капиталним примерцима шарана и амура, који преовлађују на језеру што се тиче рибљег фонда – казао је административни радник и редовни пецарош Никола Мазалица. – Поред главног, постоји и мало језеро у којем се узгаја млађ шарана. На плажи се налази и ресторан у којем можете да пробате одличну коленицу.
Како је Никола Мазалица истакао, језеро Црни вир једно од најлепших у Србији. Он је такође објаснио и да се на језеру налази 19 позиција за пецање, док се за време такмичења користи само 10 позиција, због величина места.
– Трајање такмичења зависи од карактера, те она где су учесници појединци трају 24, 48 или 72 сата, а сва дужа такмичења су екипног карактера, и она функционишу углавном у стилу дружења, али некада они који се такмиче морају да уплате котизацију – рекао је Никола Мазалица. – Рекреативно пецање дозвољено је искључиво на три штапа, док се за такмичење користи техника са четири штапа. Што се тиче мамаца, највише се користи боила, а поред ње дозвољено је пецање и на гумени кукуруз. За прихрану је дозвољен тзв. спод – мешавина кукуруза, разних зрневља, тигровог ораха и слично.
“Спод” је најстарија и најефикаснија храна, чијим се коришћењем постижу одлични резултати у свим годишњим добима. Постао је од суштинског значаја за успешан риболов шарана и амура. На Црном виру је могућа и куповина комплетног риболовачког прибора потребног за шаранске системе.
Мештани Каћа и околине, иако веома поносни на своју плажу, признају да се налази на удаљеној и неприступачној локацији, а долазак је могућ само личним превозом, док постоје и они смелији које се тамо упуте пешке, па тако Црни вир важи за место на којем, осим викендом, нема много гужве. Лекар и члан каћког спортско-риболовачког удружења Александар Миловић рекао је да долази ретко јер је ова плажа доста удаљена, али не пропушта такмичења на којима учествује барем једном месечно.
Где се купате током лета и да ли Каћу треба базен?
Анђела Прашчевић, фотограф
– На Црни вир одлазим обично да роштиљам, или као подршка када се одржавају такмичења у пецању. Каћ има велики потенцијал, брзо се развија, те је првенствено потребно деци обезбедити базен или неку плажу, јер су они ти који због базена, плаже, морају да одлазе до града.
Често одлазим у Темерин на базен, али су гужве велике.
Крстина Бабин, студенткиња
– Више не одлазим на Црни вир, а ишла сам као млађа. У Каћу има много деце и потребан им је базен. Овако,деца сама одлазе аутобусом до града како би се расхладила, јер у Каћу немају место за то.
Ја најчешће одлазим на Штранд, али волим да одем и на базен на Сајмишту или Спенсу, јер су цене приступачне.
Ивана Булић, ученица
– Црни вир сам посетила свега неколико пута, на Бели вир сам ишла чешће, док је базен радио. Сада посећујем базен у Темерину јер су цене повољне.
Свакако да би било лакше да имамо базен у Каћу који би био доступан свима. Нарочито би то погодовало деци школског узраста које родитељи немају времена да возе до базена у другим местима.
Милана Латковић, студенткиња
– Лето проводим на базенима у околним местима, а у Каћу готово никада не идем на плаже. Одлазим на базен у Темерин или Маглић, тамо где су цене погодне.
И старијима и млађима у Каћу треба базен, јер би насеље са 8000 становника требало да пружи могућност својим мештанима да се расхладе током летњих температура.
Пецарош Драган Миловић, ког је екипа Дневника затекла на језеру, казао је да ту не долази често, већ кад има слободног времена, а чешће иде у Бачки Јарак.
Затварањем базена на Белом виру и забраном купања на Црном виру, Каћани решење траже одласком у град или на базене у најближим околним местима. Млади мештани сматрају да је базен Каћу потребан, јер је реч о месту са великим бројем становника. Пошто не може свако да приушти одлазак на море или на базене изван свог села, требало би да да има могућност расхлађивања и одмора у својој средини.
Текст и фото: Ј. Милешев и М. Илић
Пројекат “Приградска насеља Новог Сада” је релизовао “Дневник Војводина прес” д.о.о, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.
