Како за „Дневник“ каже шеф Канцеларије за локални економски развој (КЛЕР) Новог Сада мр Горан Сечујски, то је једини такав сертификат у овом делу Европе, а процес његовог добијања започет је још 2015. године.
– Тада смо почели да анализирамо интерне политике Града у вези с привредом, да утврдимо колико је она укључена у доношење одлука у вези с економским питањима, колико је све то транспарентно – каже Сечујски. – Све то смо радили да бисмо начинили повољнији амбијент за пословање.
Процес сертификовања не завршава се добијањем БФЦ СЕЕ, напомиње он, већ је то више платформа која користи искуства различитих средина да би се на најбољи начин решили заједнички проблеми.
– Тако је модел издавања грађевинских дозвола преузет из Македоније, која је прва дошла до начина да убрза њихово издавање. Када је он примењен у Србији, дошло је до великог скока наше земље на „Дуинг бизнис“ листи Светске банке, што аутоматски значи да смо постали интересантнији инвеститорима. Тренутно, Нови Сад у Србији има највећи број издатих грађевинских дозвола у односу на број поднетих захтева и највећи број позитивно решених захтева за издавање грађевинских дозвола – истиче Сечујски.
По завршеном процесу сертификовања у јесен 2016. године, Нови Сад је испуњавао 85,4 одсто захтева, да би тај проценат ове године досегао 91,1 одсто.
– То смо постигли највише кроз унапређење рада појединих градских управа које су највише у контакту с привредницима. И КЛЕР је у томе имао велику улогу, кроз координацију, организацију рада Привредног савета који постоји од 2009. године и оснивањем Савета за мала и средња предузећа 2015. године. Поправили смо сарадњу с Привредним саветом, успоставили бољу комуникацију привреде и Града и учинили много на промоцији Новог Сада као доброг места за инвестирање – навео је Сечујски.
Ипак, додаје он, и даље има много простора за напредак на пољу инфраструктуре, укључивања привреде у доношење одлука које се ње тичу јер Нови Сад је велик град и сложен систем.
– Основна делатност КЛЕР-а је промовисање Новог Сада као инвестиционе дестинације. Посвећени смо и стварању повољнијег пословног амбијента, ослушкујући захтеве новосадске привреде кроз активности Привредног савета града Новог Сада, анкетирањем, координацијом активности градских управа и јавних предузећа, а у томе сарађујемо с републичким и покрајинским институцијама и организацијама, попут Националне алијансе за локални економски развој и Сталне конференције градова и општина. КЛЕР је активан и у области припреме и писања пројеката који се финансирају из фондова ЕУ – наглашава мр Горан Сечујски.
У 2017. години у Новом Саду је било запослено 142.240 људи, што је око 5.000 више него 2016. године.
– Стопа незапослености износи 10,9 одсто, или 16.779 радно способних грађана, што је велики помак у односу на 2012. годину, када је тај удео био већи од 18 одсто. Прошле године први пут смо анкетирали 300 привредних субјеката, што је једна од ставки из БФЦ СЕЕ, и привредници показују оптимизам и планирају нова запошљавања – истиче шеф КЛЕР-а, и додаје да радује чињеница да су домаћи инвеститори веома заинтересовани да улажу у Новом Саду.
У претходној години, по подацима КЛЕР-а, највећи пораст броја запослених, од 20,2 одсто, забележен је у производњи. Он истиче да постоји велика заинтересованост аутомобилских компанија за Нови Сад, и то за Радну зону „Север 4“. Град располаже и простором на Римским шанчевима, где би ове године производњу требало да започне једна немачка компанија.
Од 27.173 регистроване компаније у Новом Саду, 99 одсто чине микро, мала и средња предузећа с од два до десет запослених. Што се тиче струкутре, 38 одсто се бави велепродајом и малопродајом, 13 одсто производњом, наука и техника чине 12 одсто, грађевинарство девет процената, а по шест одсто предузећа баве се информисањем и комуникацијом, као и транспортом и складиштењем. Компаније које се баве неким другим делатностима чине преосталих 16 процената.
Раст броја запослених бележе и други сектори, а сад већ пословично јак ИТ сектор, по најавама Сечујског, требало би да добије додатни подстицај.
– Мислим да би требало радити на јачању и проширењу капацитета постојећег пословног инкубатора, чији је Град Нови Сад један од оснивача, а који би и даље служио развоју ИТ сектора, али и креативних индустрија. Таква места служе да предузећа размењују идеје и повезују се на заједничким пројектима. Ту морам да истакнем и велику улогу Факултета техничких наука и самог Универзитета, јер је одатле потекло више од 140 старт-ап и спин-оф компанија – казао је мр Сечујски.
Сада се пак, наводи он, фокусирају на пројекат Европске престонице кулутре 2021. године и сређивање Кинеске четврти.
– И ЕПК и Омладинска престоница културе пројекти су који много значе за имиy града у пословним круговима. Осим тога, од тих пројеката, по ранијим искуствима, очекујемо и значајан напредак у туризму – навео је шеф Канцеларије за локални економски развој.
Он је истакао и значај улагања Новог Сада у географски заштићене производе, као што су „Футошки свежи и кисели купус“, „Фрушкогорски липов мед“ и „Бегечка шаргарепа“. За пројекат на тему липовог меда који је писао КЛЕР, Граду Новом Саду је од Европске комисије додељена награда за најбољи пројекат у категорији „Зелена тржишта“ за 2015. годину.
Светозар Крстић
