Исте године усвојен је и Закон о употреби знаковног језика, у оквиру којег глува особа има право на тумача, као и право на употребу тог језика.
„Наша највећа жеља је да направимо приступачно окружење за глуве особе“, објашњава председница Друштва Нина Барановски.
„Осим Организације глувих Новог Сада, услуге појединцима пружамо и ми, али превасходно смо фокусирани на институције, односно на то да одређена институција може да нас ангажује и да се на тај начин обезбеди услуга тумача и преводилаца. Први смо у Србији лиценцирани за програм обуке знаковног језика, а то нам је омогућио Покрајински секретаријат за образовање.
У граду постоји седам преводилаца, али шест судских тумача за знаковни језик, а по неким статистичким прорачунима, у Новом Саду има више од 4.000 глувих и наглувих особа. До Друштва тумача и преводилаца за знаковни језик најлакше се долази путем друштвених мрежа. Под називом „Руке говоре”, постоји страница на „Фејсбуку”, профил на „Инстаграму” и веб-сајт.
Током три године постојања, Друштво је остварило успешну сарадњу с многим институцијама, а тренутно је више него актуелна потреба за постојањем тумача бар у једном објекту Дома здравља, на Поликлиници и у Институту у Сремској Каменици.
„Проблем је у томе што још није подигнута свест о потреби тумача и преводилаца, тако да ми од јесени планирамо да радимо једнодневне тренинг-обуке, у оквиру којих ћемо да објаснимо шта је глувоћа и на који начин се комуницира с глувим особама, а практични део ће бити симулација, при којој ће се особа која чује наћи у ситуацији глуве особе“, наводи Нина Барановски.
Приближити туристичке садржаје
Друштво тумача и преводилаца за знаковни језик сарађује и с Туристичком организацијом Војводине.
„У Загребу, рецимо, постоји глува особа која има лиценцу туристичког водича. Моја идеја је да тако нешто спроведемо и у Новом Саду. Било би добро да на свим званичним сајтовима Града постоји опција превода на знаковни језик. Велики број глувих особа не разуме писану форму српског језика и потребно је чак и на јавним местима, попут аутобуске и железничке станице, поште и сличних, поставити појмове на знаковном језику“, каже Нина Барановски.
Градска управа за културу одобрила је Друштву пројекат за мали туристички водич Новог Сада, у оквиру којег ће глува особа бити водич. Биће ту и туторијал од четири емисије о приступачности, глувоћи и знаковном језику.
„На тај начин најбоље се може разумети на које баријере глува особа наилази кад изађе из куће. Истина, током последњих година у одређеним телевизијским садржајима постоји превод, али још увек недовољно. Ми желимо да се код чујуће популације подигне свест, разбију предрасуде, да се што већи број људи оспособи за основну комуникацију, а глувима и наглувима садржаји у граду буду комплетно доступни.“
Прошле године су у Спомен-збирци Павла Бељанског преведене две поставке, а у томе су им велику подршку пружили Галерија Матице српске, Музеј Војводине и Фондација „Нови Сад 2021”. Наредни план је повезивање свих музеја у граду и софтвер-апликација на таблету помоћу које ће свака поставка бити преведена на знаковни језик, а таблет ће глуве особе, пошто се пријаве на улазу у музеј, добијати да користе при обиласку поставке. Савез глувих и наглувих Војводине држаће обуку знаковног језика за запослене у Музеју.
У оквиру сличних активности, планирана је и радионица за децу. У радионици ће учествовати чујућа и глува деца, а биће направљена и сликовница с основним знаковима. Изузетно је значајно управо деци приближити ту тему јер се неретко догађа да деца глувих родитеља осећају стид.
Б. Павковић
