Иако је у последњој деценији урађено много на сузбијању антишовинизма у нашој земљи, појавни облици ове болести и даље могу да се виде.
Пример за то је догађај из Новог Сада где су организатори Егзит фестивала, са бедема Петроварадинске тврђаве скинули заставу на којој је представљена мапа Косова и Метохије у бојама српске тробојке и са српским грбом.
Како би показали што више сервилности за своје госте из земаља које признају независност Космета, организатори Егзита су одлучили да скидају српске симболе у Српској Атини, а на њихово место поставе срце са знаком мира.
Опојна средства им важнија од националног поноса
Занимљиво, баш у тренутку док Куртијеви терористи свакодневно хапсе и малтретирају наше сународнике у јужној српској покрајини, Егзит је одлучио да промовише “мир”. Нешто слично се дешавало и у Београду почетком 1992. године када је група музичара склоних наркотицима певала “мир, брате, мир” у тренутку када су усташе и муслимански екстремисти убијали Србе широм Босне и Херцеговине и Крајине.
Тако и данас, они којима је од националне припадности и поноса важније уживање у опојним средствима промовишу “мир” уклањањем српских симбола и сакривањем чињенице да су Косово и Метохија неотуђиви део Србије.
Плаћеничка опозиција већ покушала да скине заставу
Подсетимо, група младих патриота су заставу са мапом Космета поставили пре неколико дана као вид подршке нашем народу у јужној српској покрајини у овим тешким тренуцима. То је одмах засметало аутошовинистима окупљеним у неким организацијама и партијама које већ недељама организују политичке протесте са циљем покретања обојене револуције у Србији, како би у фотеље вратили издајнике и плаћенике који су опустошили и опљачкали нашу земљу у периоду од 2000. до 2012. године.
Зато су појединци из плаћеничке опозиције већ пар пута покушавали да уклоне заставу, у чему су их младе патриоте спречиле.
Потез Егзита зато не треба ни да чуди с обзиром да се зна да је тај фестивал и настао на крилима обојене револуције 2000. године која је широко потпомогнута од земаља које су нас само годину дана пре тога зверски бомбардовале, убијајући српску нејач широм Србије.
Наравно, већина грађана Новог Сада не гледа благонаклоно на скидање српских симбола са Петроварадинске тврђаве као што не гледа ни на малтретирање које им плаћеничка опозиција приређује већ недељама. Али то опозицију, као и организаторе Егзита, не занима много. Њима је битно да својим налогодавцима оправдају средства која добијају како би што више понизили и дестабилизовали нашу земљу.
Срећом, Срби итекако добро памте 5. октобар 2000. године и општу пљачку која је уследила у мрачних дванаест година после тог датума. Зато се плаћеничка опозиција узалуд нада. Србија ће овог пута победити!
