ЕПК: Славље се наставило уз славу

Славећи велика имена српске науке, кроз уметност и културу, Нови Сад је 13. децембра постао Европска престоница културе. Више од 400 уметника из Србије и Европе, кроз Дочек – јединствену уметничку прославу у Европи, заједно са публиком досегнули су зенит, показавши како се чува и промовише наслеђе оних који су достигли европске и светске оквире – Милеве Марић Ајнштајн, Милутина Миланковић, Драгише Брашована и Љубомира Мицића. 
1
Фото: Дневник/В. Фифа

Свечано отварање обележила је несвакидашња прослава „Зенитеум: 2022”, у режији Драгана Живадинова, када је у 20 сати и 22 минута на сцену изашао популарни уметнички двојац Сyнспециес, чији аудио-визуелни перформанс Цреваше представио мит о стварању, а уследила је и здравица домаћина Лазара Јованова, који је са Новосађанима и многобројним гостима из Европе наздравио са ракијом препреченицом. Врхунац свечаног отварања је био оличен у два лика – лику Милутина Миланковића, ког је тумачио Борис Исаковић, и Милеве Марић Ајнштајн, коју је одиграла Анита Манчић, уз 22 глумца, 22 певача, балетске плесаче, акробате, соло трубаче Лауру Вукобратовић и Ненада Марковића, али и читав дувачки оркестар. Музику која је допринела читавом аудио-визуелном догађају, прилагођена таквој врсти спектакла, компоновала је Драгана Јовановић, а употпунили су и ди-yејеви Милош Мартинов Лаг и Дејан Илић.

У том свечаном тренутку, из свемира, Нови Сад су поздравили астронаути са међународне свемирске станице: Антон Схкаплеров, Пyотр Дубров и Маттхиас Маурер.

Фото: Дневник/В. Фифа

Свечано је отворена и велика несвакидашња изложба „Време и васељена” у холу Студија М, аутора др Душана Јововића и професора др Александра Петровића. Замишљена као путовање од таме до светлости, од хаоса до космоса, и уоквирена причом о великану светске науке Милутину Миланковићу, изложба се бави појмом времена кроз векове, као и међусобним односом човека, времена и науке. Гледаоци су путем малих екрана, у директном преносу на другом програму РТС-а и првом програму РТВ-а, имали прилику да испрате церемонију проглашења Новог Сада културном престоницом, одржану у Српском народном позоришту. Након тога су широм Новог Сада одржани концерти на различитим, несвакидашњим локацијама, уз строгу примену епидемиолошких мера.


ЕПК и на Вајберу

Новина је да од сада, преко Вајбера, сви заинтересовани за програме Европске престонице културе могу да их прате путем вајбер заједнице Висит Нови Сад, као и да преузму вајбер стикере Европске престонице културе. Током читаве 2022. године Нови Сад ће се као Европска престоница културе представити кроз више од 1.500 културних догађаја, уз учешће око 4.000 локалних, националних и интернационалних уметника, а детаљан програм можете пронаћи на званичном сајту Нови Сад – Европска престоница културе.


Прослава титуле се наставља 14. и 15. јануара у културним станицама. Програмом који носи назив „Слава” симболично ће се осврнути на традиционалну српску славу, прво културно добро убројено у регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска. Културне станице обележиће стару традицију, али на нов начин – уз песму хорова, музику тамбураша и изложбу фотографија светски признатог графичког дизајнера Павела Суровог, чију изложбу посетиоци могу погледати до 5. фебруара. 

Негујући изворни облик славе, приредба је синоћ започела у 19 часова, освештавањем жита, резањем колача и молитвом. Овај чин прати програм црквених хорова који, изводећи тропаре, амбијенту поклањају посебну свечану ноту и духовну димензију. Сви присутни могли су да се послуже на традиционалној трпези, након чега следи неизоставан музички део прославе. Осам тамбурашких оркестара представило је богато музичко–тамбурашко наслеђе свих народа Војводине, интерпретирајући народне и староградске песме типичне за ово поднебље. Пограм, који је бесплатан, наставља се и данас у културним станицама од 10 часова преподне, а улаз је слободан. Наступиће дечји фолклорни

ансмабли културно-уметничких друштава, а биће одржани и базари рукотворина.

Уједно, у свим културним станицама може се погледати до 5. фебруара изложба фотографија светски признатог графичког дизајнера Павела Суровог, која приказује богатства различитости народних ношњи свих народа Војводине (Срба староседелаца, колониста и досељеника, Словака, Мађара, Русина, Буњеваца, Шокаца, Румуна). Ова изложба ће представљати јединствену сценографију свих простора у којима се програм реализује.

С. А. Илић

EUR/RSD 117.1627
Најновије вести