Та националана заједница је започела оснивање својих удружења двадесетих година прошлог века, а Нови Сад постао је привредни и културни центар Немаца у Југославији. Као централна зграда немачког Културбунда, односно немачке заједнице у Краљевини Југославији, била је палата „Хабаг” која је саграђена 1931. године у Улици Васе Стајића.
Према речима директора Историјског архива града Петра Ђурђева, зграду је градило Акционарско друштво за градњу кућа. Пројекат је у стилу модерне урадио архитекта из Вршца Виљем Рихард, а извођач радова био је градитељ Филип Шмит.
– У приземљу се налазио један од најпознатијих новосадских међуратних ресторана „Хабаг”, по чијем називу ту зграду Новосађани и познају. На првом спрату су биле просторије привредног друштва немачке заједнице „Аграриа”, а на другом и трећем су се налазиле просторије Културбунда – каже Ђурђев. – У згради је поред бројног канцеларијског простора било и свечанијих простора, степеништа, улазних холова као и велика сала са позорницом, познатија као биоскоп „Уранија”.
Просветни савез – Културбунд
Подунавске Швабе су се доста касно политички и национално организовале у Новом Саду, тек почетком 20 века. До краја Првог светког рата културни и политички центар био им је у Темишвару, а након тога седиште окупљања Немаца у Војводини постао је Нови Сад у ком је 1920. године основан Швапско-немачки просветни савез Културбунд. У „Хабагу” је, осим различитих привредних, струковних и културних удружења, била и највећа немачка књижара у Југославији као и издавачко предузеће које је штампало два дневна листа и неколико недељника и месечника.
Касни тридесетих година прошлог века, врх споменутих немачких организација се у потпуности ставио у службу нацистичке пропаганде, због чега су активно учествовали у саботажама у Априлском рату као и радњама окупационог режима. То је и условило бројне промене у историји овог здања.
Током савезничког бомбардовања Новог Сада 6. септембра 1944. године, објекат је оштећен, али је по ослобођењу обновљен. Осам година касније, 1952. године, зграда је национализована и у њој је смештено седиште Дирекције југословенских железница (новосадски огранак).
– Након реконструкције изглед „Хабага” се мало променио. Пре бомбардовања на фасадама су били троугаони еркери, врста овалног, затвореног балкона с прозорима на свим странама, а у партерном појасу велики отвори ресторана. Обновљена је тако да зграда има високо подигнуто приземље, једноставно обрађене фасаде и крила са прозориома у низу. На фасади нема декорација. Угао је наглашен хоризонталним испустом на нивоу првог спрата и продором још једне етаже над трећим спратом чиме је постигнут изглед куле. На обема фасадама налазе се модернистички конципирани улази – напомиње Ђурђев.
Палата „Хабаг” представља историјско сведочанство о присуству немачке заједнице у мултиетничкој и мултикултурној одлици Новог Сада, а данас се у згради налази седиште Железнице Србије.
С. Ковач
