Овог пута прича дугогодишња чланица тог удружења Биљана Милошевић, која открива занимљиве информације о три новосадске „даме”: палати „Гвоздени човек”, палати Штедионице и Гранд хотелу „Мајер”, данашњој згради Војвођанске банке. Као прву, наводи палату „Гвоздени човек” у Његошевој улици 2. Она наводи да је на месту данашње палате у 18. веку било Католичко гробље, прва зграда „Гвоздени човек” изграђена је почетком 19. века, а 1846. године уступљена је за потребе Магистрата.
– Зграда је изгорела и делимично је порушена у бомбардовању 1849. године, а обновљена је по сачуваним нацртима, а фигура гвозденог човека била је на самом углу у нивоу првог спрата – истиче Биљана Милошевић. – Нова палата „Гвоздени човек“ изграђена је 1909. године у стилу сецесије с прелепим фасадним украсима. На врху зграде саграђена је купола, испод које је, у ниши, смештен стари ратнички оклоп по којем је зграда и добила име. Фигура представља старог ратника у металном оклопу с хелебардом у десној руци. Хелебарда је средњовековно оружје које испод металног шиљка има с једне стране сечиво, секиру, а с друге бодеж у виду куке.
Наша саговорница се осврнула и на чувену посластичарницу „Дорнштетер”, која се некада налазила у згради, а која је, након смрти власника Јакоба Дорнштетера 1944. године, прешла у државно власништво и добила назив „Москва”.
– Године 1948. смо рекли историјско „Не” Стаљину те мењамо име у „Загреб”, које је важило све до деведесетих, када добија данашње име „Атина” – додаје Биљана Милошевић.
Близу описане палате, на Тргу слободе 7 следи нова прича. Биљана Милошевић истиче да је на том месту била кућа која је изгорела у бомбардовању 1849. године. Тада је, како описује, у великој обнови, изграђена луксузна једноспратна породична кућа, која је срушена почетком 1904. године због изградње палате Штедионице.
– Палата је изграђена у стилу сецесије у облику ћириличног слова „Г” – напомиње Биљана Милошевић, и додаје да главна фасада излази на Трг слободе, а бочна припада Његошевој улици. – На главној фасади прозори су на сваком спрату различитог облика. У приземљу су правоугаони, засечених горњих углова, на првом спрату су полукружно завршени, а на другом правоугаони. Балкони су зидани с оградама од кованог гвожђа, а богато украшен улаз у зграду је с леве стране. У тој згради је некада био смештен Филозофски факултет, а осамдесетих година постаје седиште Војвођанске банке.
Као трећу новосадску „даму” у овој причи Биљана Милошевић наводи некадашњи гранд хотел „Мајер” на Тргу слободе 5. Она истиче да се кафана „Зелени венац” први пут спомиње 1754. године, а прераста у хотел „Кронз”. На истом месту Емерлих и Регина Мајер 1893. године граде нови, велики и луксузни хотел – гранд хотел „Мајер”. Описује га као двоспратну зграду изграђену у стилу необарока, док је, како каже, препознатљива по ризалиту на средини уличне фасаде, односно по кружним избочинама на истакнутом делу прочеља фасаде који у целој својој висини избија из зидне масе.
– На ризалит се наставља купола, а лево и десно су четири вертикале прозора, а последњи су удвојени – наставља Биљана Милошевић, и додаје да је фасадна декоратива разноврсна у виду мушких и женских маски, шкољки, плодова. – Лазар Дунђерски је 1916. године купио хотел. У великој свечаној сали је 25. новембра 1918. године одржана Велика народна скупштина присаједињења Војводине Краљевини Србији. Након Првог светског рата име је промењено у хотел „Слобода”. Године 1953. постао је Дом ЈНА, а данас је у тој згради Војвођанска банка.
К. Ивковић Ивандекић
