У разговору с Каћанима смо сазнали да је једна од најзначајнијих личности у читавој историји каћког спорта био Живко Кондић, који је двадесет година био председник ОФК „Југовић”, као и председник Спортског друштва „Југовић”. Стога су му ветерани ФК „Југовић” подигли чесму, у спомен на велика дела која је за живота чинио.
– У две деценије је давао себе за добробит клуба, што је било видљиво по такмичарским резултатима који су постизани у то време – сложила се већина њих, објаснивши нам да је чесма симблично постављена у Спортском центру „Сигет”, да би будуће генерације наставиле тим стопама, напајајући се са Живковог извора.
Прекопута чесме, код игралишта Фудбалског клуба „Југовић”, подигнут је споменик на којем пише „Овде су и они фудбал играли, за ову земљу су и живот дали у Народноослободилачком рату 1941–1945. године” (НОР). На њему је 15 имена погинулих, убијених и несталих у затворима и логорима окупатора. Поставио га је 4. јула 1981. године Омладински фудбалски клуб „Југовић”, Каћ.
Затим су нас упутили на још неке споменике у Православној цркви, центру села, али и на бисте у ОШ„Ђура Јакшић” и слично. Када смо дошли до порте Православне цркве, запазили смо чесму, поред које је дрвена клупа, а на њој икона Светог Јована Крститеља. Изнад чесме је постављен и крст.
Споменик палим борцима краси центар Каћа, а како су нам објаснили Каћани, дело је вајара из Кладова Михајла Томића. Званично је откривен 7. јула 1952. године, а на њему стоји: „Палим борцима у Народноослободилачком рату од 1941. до 1945. године”, и подигао га је Савез бораца НОР-а и остале масовне организације у Каћу. У центру, на месту где је била немачка Евангелистичка црква (1895–1947) је и спомен-плоча која указује на ту битну историјску чињеницу. Недалеко одатле је и спомен-плоча од црног мермера каћким Швабама, на којој стоји записано: „Ову плочу подижу каћки Срби у знак сећања на каћке Швабе који су у Рацији 1942. године спасли од програма 170 породица мештана села. Центар за развој Шајкашке”. Постављена је, како кажу Каћани, 2013. године.
С обзиром на то да за неколико споменика нису баш имали најпоузданије информације, председник Шаховског клуба „Југовић” из Каћа Мирослав Копања се понудио да нам да књигу Светлане Кресоје „Градитељско и културно наслеђе Каћа”. Ту су описани и још неки јавни и културни споменици. И заиста, осим што смо потврдили досадашњу нашу причу, наишли смо и на информације да је биста Ђуре Јакшића, која се налази у холу истоимене школе, дело некадашњег наставника ликовног васпитања Огњена Драшковића из Каћа и његових ученика из 8б разреда. У школи је постављена давне 1956. године.
Испред ОШ „Ђура Јакшић” је и биста Милеве Марић Ајнштајн, која је, по ауторкиним белешкама, постављена 1999. године и рад је Јована Солдатовића.
У књизи ауторке Светлане Кресоје „Градитељско и културно наслеђе Каћа” спомињу се света, заветна и култна места Каћа, представљена крстовима. Тако је у улазу у Петровданско насеље био крст подигнут 1998. године, поводом освећења 88 темеља кућа прогнаника из Барање и Славоније. Такође ауторка помиње крст и чесму Свете Петке, која се налази између старог пута за Нови Сад и садашњег западног дела главне улице којом се укључује на магистрални пут Нови Сад – Зрењанин. Подигли су је Каћани 1997. године да би чувала и штитила од зла. Како наводи, у прошлости је на том месту била водица с ограђеним бунаром и крстом поред њега. Након Другог светског рата је неко тај дрвени крст откинуо и бацио у бунар, а њега затрпао. Стога су Каћани имали потребу да тај грех исправе.
У света, култна и заветна места убрајају се још и Крст у порти Српске православне цркве Преноса моштију Светог оца Николаја, као и Крст на излазу из Каћа према Будисави. Постављен је између 12. и 13. века, откада потиче традиција њиховог постављања и означавали су, али и штитили, границе села.
И. Бакмаз
Пројекат „Нови Сад, културно-историјска баштина” суфинанси рао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.
