Верујући у себе, трудимо се да остваримо амбиције и зацртане циљеве, а још фасцинантније је када то мишљење потиче од једанаестогодишњег дечака Ђорђа Милинковића, чија је амбиција да једног дана буде прави школовани мачевалац јер је мачевање спорт који га највише покреће.
– Када сам имао четири године, волео сам да вучем гране у Железничком парку и с њима изводим свакакве акробације – казао је Ђорђе. – У једном тренутку ме је такво играње подсетило на мачевање, те сам силно пожелео да почнем да тренирам мачевање. Родитељи су мислили да тај спорт код нас није заступљен, али смо бака и ја проверили информације преко интернета и нашли два клуба, па сам од своје пете године кренуо у „Мачеви и маске”.
По његовим речима, и када претрпи пораз, увек иде напред, настављајући још упорније и истрајније у намери да буде све бољи, а нада се, једног дана и најбољи мачевалац. Зато већ шест година вредно тренира да би био спреман да оствари своје жеље.
– Постоје још две дисциплине осим мача: флорет и сабља те, иако ми је полазна основа мачевање, већ дуже размишљам о сабљи. Стога планирам следеће сезоне полако да почнем да уводим и сабљу, као другу вештину у мачевању као борби – каже наш саговорник. – Доста њих ми је рекло да имам предиспозиције за то: моја брзина у мачу је иначе веома добра за сабљу, а имам и јачину која ми је потребна за њу. Али мачевање представља моју велику страст, које не мислим да се одричем.
Најбољи сценски наступ
Осим што је успешан у спорту, талентован свирачки, има и све петице у школи. Поред свега, Ђорђе се одлично снашао и у првом соло певачком наступу. Пре три године, организовано је „дружицирање”, односно певање дечјих песама онлајн.
Било је више форми гласања, а првих шест је пролазило на такозвано бараж гласање. Ђорђе је први прошао у онлајн гласању, а када је наступао у Синагоги 2015. године, добио је награду за најбољи сценски наступ.
Већином се такмичио у Србији, првак је Војводине у две категорије, а што се тиче иностранства, до сада је био у Хрватској, где је у млађим категоријама освојио сребро.
– На Државном првенству сам учествовао четири сезоне, до сада у Б – пионирској категорији, јер је Ц-категорија, којој сам припадао, у међувремену укинута, пошто нема ранг-листе за њу – каже Милинковић. – Крајем маја је било Државно такмичење и заузео сам друго место, а то ме је погурало да будем други на мачевалачкој ранг-листи Србије. Сада сам већ и у старијој А-категорији, где сам у међувремену постигао добре резутате, о чему сведочи и шесто место на ранг-листи. Углавном, задовољан сам досадашњим резултатима.
Осим мачевања, Ђорђе је пре три године почео да пева у хору „Бајићеви славуји” Музичке школе „Исидор Бајић”. С њим је наступао у опери „Шумска краљица”, затим и у италијанској опери „Тоска” која се приказивала у Српском народном позоришту, а ускоро га очекује и наступ у „Боемима”. Први пут се опробао и у мјузиклу „Девојчица са шибицама”, што му је такође било инспиративно искуство.
– Од ове школске године сам се уписао на удараљски одсек Музичке школе да бих се усавршио у свирању бубњева и осталих удараљки, попут добоша и ксилофона – наводи Ђорђе, и додаје да има два другара који свирају гитару, а пошто је он бубњар, траже басисту у намери да оснују бенд.
И. Миклоши
