Чак је неко време имала и покретну библиотеку, која је „одлазила” по разним селима и нудила људима могућност да читају, иако немају своју кућу књига.
– Код нас у Каћу је прво почела да ради заједничка библиотека – школска и градска – у центру, када су део фонда попуњавали наши радници из Градске библиотеке, а други део запослени у школи – прича Милка Орландић. – Касније, како се школа ширила и број ученика повећавао, али и доношењем закона 1974. године, по којем свака школа треба да има личну библиотеку, фонд се поделио, те се школски део преселио у школу, а оно што је остало за ширу читалачку публику, припало је Градској библиотеци. Од 1977. године свечано почиње да ради огранак Народне библиотеке „Ђура Јакшић”, који сада носи назив огранак Градске библиотеке.
Огранак има у различитим периодима различит број чланова, а располаже с више од 17.500 наслова. Фонд је подељен на дечји део и део за одрасле, којем припада и реферални кутак. Ту се налазе књиге које се могу користити само у просторијама библиотеке, а потребне странице је могуће изнети у формату фото-копија.
– Некада су се међу чланове убрајали само млађи житељи Каћа и популација од 50 до 70 година, међутим, последњих година је примећен и прилив нових чланова од 30 година – поносно ће наша саговорница. – Стога имамо штива за малу децу, од књига „жвакалица”, па до научних списа који су неопходни студентима и истраживачима. Имамо и школску лектиру, али у мањем броју јер ипак и у школи имају своју библиотеку. Некада је у Каћу фонд био доста слаб, али се у последњих 15 година заиста ради на додавању нових публикација и књига. Трудимо се да пратимо трендове – који су то најчитанији актуелни наслови, али и шта је то што наши читаоци желе, те и да добијемо дела која су у кораку с потражњом.
Из дугог искуства може да каже да се некада више читала „блажа” литература, а доста се читало и о пољопривреди, док је данас све то другачије. Сада су траженије теме које се везују за проналажење смисла живота: од популарне психологије, социологије и филозофије живота до екологије.
– Осим тога, чита се доста и белетристике, затим књиге које садрже политичке теме, криминал, љубавни или драмски део, то је увек читано – присећа се наша саговорница. – У Каћу се доста читају Елена Феранте, Фредрик Бакман, али имамо и доста других квалитетних писаца које бих лично препоручила, попут Владимира Кецмановића, Дејана Стојиљковића, Марије Јовановић... У потрази за квалитетним писцима, наишла сам и на име Еди Саша Ђорђевић.
Награда за змијански вез
По речима библиотекарке Милке Орландић, огранак има одличну сарадњу с локалном заједницом те се, осим књижевних и песничких дружења, организују колективне посете деце, радионице, предавања, изложбе, школа веза и слично... Тако је с децом практиковала и старе занате, радећи вез. Почели су од најпростијих и најједноставнијих, да би после дошли до змијанског веза, који је УНЕСКО заштитио као једну од нематеријалних вредности. Учествовали су и на једној међународној дечјој манифестацији у везењу и добили прву награду.
Како каже наша саговорница, ради као библиотекарка пуних 26 година, а раније није било интернета и експанзије савремених информационих технологија, али се књига одувек читала. Када је почело коришћење модерних технологија, најтеже је било привући млађу публику, навикнуту да добије све „инстант” и на длану.
– Немају тај део истраживачког духа, те књигу не доживљавају као релевантан извор, али се у последње време примећује да се ипак враћају књизи, без обзира на све интернет стране, једноставно – воле да осете папир у руци – рекла је библиотекарка. – Могу људи да користе разне модерне технологије, али књига је књига. Деведесетих година прошлог века био је видљив пад читања, међутим, у последњих пет година се читалачка публика масовно враћа. Ове године смо шест месеци били затворени, од марта до августа, али не због короне, већ због реновирања целог објекта, и тада је био заиста видљив недостатак библиотеке. Без обзира на то што су људи имали интернет и све друге услуге, нису могли да дођу до онога што њима треба, а то је књига. Фалио им је одлазак у библиотеку, тражење квалитетног штива за себе и сам тај контакт с корицама. Али ИТ сектор све више узима маха, стога се и ми морамо прилагодити савременим техникама, те смо почели да учимо наше кориснике да користе савременије начине услуге.
Како је објаснила Милка Орландић, то значи да им отварају нове могућности претраживања библиотекарских централних каталога, те већ унапред могу да одаберу које књиге би волели да прочитају. Огранак има компјутер за кориснике с приступом интернету.
И. Бакмаз
Фото: В. Фифа
Пројекат „Разгледница приградских насеља” суфинансирао је Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац
