Неки људи воле да истражују градове без икаквих смерница и то је у реду, али ми смо овај пут послушали савете два сајта и то Туристичку организацију Новог Сада, која је дала предлог четири пешачке туре. У понуди су црвена, плава, жута и зелена тура.
Правећи се „Енглези“, као да не знамо о чему је реч, изабрали смо жуту и она нам је понудила (гле чуда!) Петроварадинску тврђаву. Тачније жута рута ТОНС-а обухвата, осим Тврђаве, капелу, односно цркву Светог апостола Павла, затим кућу Јосипа Јелачића, Београдску капију, римокатоличку цркву Светог Јураја, торањ са сатом, терасу Тврђаве, планетаријум, подземне војне галерије (катакомбе), Музеј Града Новог Сада, Удружење „Ликовни круг“, Леополдову капију и Атеље 61.
Други сајт који смо „консултовали“ је „Трип адвајзор“, који је на првом месту након укуцаног града у претрагу понудио такође Петроварадинску тврђаву. Мало је рећи да су коментари за Нови Сад, којих је близу 20.000, у суперлативу и да је оцена одлична, као и за Петроварадинску тврђаву која је добила 1.156 коментара. Запутили смо се тамо.
„Гибралтар на Дунаву“, како је још зову, никад освојена, грађена је између 1692. и 1780. године по систему маркиза Себастијана Вобана. Тврђава има Горњи и Доњи град (Подграђе), које је такође предивно за шетњу и заиста враћа сећање на нека прошла времена. Горњим градом доминира Торањ са сатом чија велика казаљка показује сате, а мала минуте. И заиста, „Пијани сат“ који је такође на нашој жутој рути такође високо оцењен на другом сајту наше претраге, изазива осмех код свих који посете Нови Сад.
У Београдској улици на броју 19 у Петроварадину налази се ресторан-пицерија “Мачак” који ће вас одушевити пицом. Коју год да наручите, нећете зажалити, а и према коментарима на Фејсбуку, пица овог ресторана је врхунска. Новосађани радо посећују ову пицерију, а Петроварадинци као да крију тајну, где може да се поједе једна од најбољих пица у граду. Према коментару остављеном пре две недеље на “Трип адвајзору” храна је укусна и свежа, атмосфера пријатна и леп амбијент.
- Услуга је културна и брза и све похвале- написала је Нена, а ви идите и уверите се.
Торањ са сатом пречника преко два метра, доминира Горњим градом. Бројчаник је постављен на све стране света. Иако су казаљке замењене како би људима на бродовима било лакше да виде време, говори мало и о лалошком темпераменту, оно наше „у контру“ или „само да смо другачији“. Свакако је место за које и странци кажу да је обавезно за посетити уколико сте у Новом Саду, а домаћи ће вам рећи још и да се сат навија ручно сваки дан и да има једноставан механизам изнутра, за који је задужен само један човек. И заиста да не буде да смо пристрасни, чак и посетиоци из далеке Аустралије пишу на „Трип Адвајзору“ да се најлеппши поглед да Нови Сад пружа баш са Петроварадинске тврђаве код сата.
Не будите лењи и колико данас прошетајте до овог места, јер је знано да се у Новом Саду свуда може стићи пешке (само ако на време кренете!). И застаните. Гледајте и завирите у прошлост, укључите машту и замислите колико је људи пре вас стајало на истом месту. Замислите и жељу, јер што да не, можда вам је наш питоми град и оствари. Како је написао један од посетилаца, управо то „место пружа осећај као да сте на другој планети, поготово током лета, када је поглед на Српску Атину чист, лепши од самог погледа на Акропољ“. Допустите да вас „опије“ лепота реке и уснулог града.
Обиђите Тврђаву и упијајте сваку коцку калдрме, сваку пукотину на фасадама атељеа, у које уколико уђете наићи ћете на сликаре који ће вам испричати зашто су баш насликали Лисабон, поред све лепоте Тврђаве, али ћете видети и жуту боју на платну, те повезати зашто их је баш одушевио далеки Португал и каква је симболика посреди. На нашој рути коју препоручује ТОНС налази се и Српска православна црква (капела) светог апостола Павла која је изграђена 1922. године у кругу Војне болнице. Затим посетите родну кућу хрватског бана Јосипа Јелачића (1801-1858) која се налази у Београдској улици, а неко време издвојите и за Београдску капију, подно Тврђаве, која је саграђена 1753. године, дугачка је 20 метара и има два колосека и два пешачка прелаза. Потом посетите римокатоличку цркву Светог Јураја, изграђену у барокном стилу између 1701. и 1714. године.
У подруму се налази крипта у којој су сахрањени представници високог племства изгинулих у биткама са Турцима почев од 1696. Толико историје се крије на нашој рути, али нисмо заборавили ни да споменемо терасу Тврђаве, некадашње официрске павиљоне, који су грађени од почетка 1718. године у барокном стилу. Њену импресивну унутрашњост чине стилски декорисане сале и салони, који су служили за смештај племства, и приређивање свечаних официрских балова. Данас су преуређени у ресторане из којих се пружа поглед на цео град. Ту нек вам буде обавезна пауза у вашем обиласку, а свеједно је који ћете изабрати од пет ресторана који се налазе на Тврђави.
ТОНС препоручује и посету планетаријуму, новосадској астрономској опсерваторији на Петроварадинској тврђави, објекат који омогућава посматрање и обраду добијених података и фотографија. Такође, подземне војне галерије, четвороспратни комуникацијско - одбрамбени систем дужине 16 километара који је јединствена атракција Петроварадинске тврђаве.
Доступне су посетиоцима уз стручно вођење водичке службе Музеја Града Новог Сада. И послушајте овај савет добро: немојте се запутити у катакомбе без лиценцираног водича, јер многи су се ту изгубили!
У ресторану “Тераса” на Петроварадинској тврђави обавезно направите паузу и наручите кафу и кремпите. Уколико сте љубитељ ове посластице, очи ће вам заискрити када вам стигне порција, коју уколико сте претходно ручали, тешко да ћете сами савладати. Кремпита заузима већи део тањира, а коре су толико прхке да се топе у устима, док је фил таман толико сладак да вам поправи сваки дан.
Још ће вам бити слађе, уколико шетате у друштву, тада вам саветујемо да за почетак наручите једну порцију и две виљушкице и поделите колач. Лако ћете после наручити још једну. Уколико сте и огладнели од шетње, у који год ресторан да седнете, нећете погрешити, јер су им кухиње одличне.
Издвојите време и да посетите Музеј Града Новог Сада, смештен на горњем платоу Петроварадинске тврђаве, чију сталну поставку чини Петроварадинска тврђава у прошлости од праисторије до Првог светског рата, као и поставка са представљеним грађанским животом Новог Сада од 18. до 20. века. Као што смо већ споменули, Удружење “Ликовни круг” чине уметници чији су атељеи отворени за посетиоце. То је највећа стална уметничка колонија у свету отворена током читаве године. Верујемо да ово нисте знали.
Ту је и Леополдова капија, главна засвођена капија на Горњој тврђави са грбом аустријске империје, изнад кога је гесло Хабзбуршке династије “вирибус унитис “ (Удруженим снагама). Добила је име по Леополду, аустријском цару (1657-1705). Савет више је да свратите и у Атеље 61, јединствену институцију за израду уметничке таписерије. Основан је 1961. године и од тада се може сврстати у ред малог броја европских институција које негују уметност таписерије.
Текст и фото: Маша Стакић
