Кинеска четврт биће центар савременог стваралаштва

Новосађанима добро позната Кинеска четврт, у којој су својевремено радиле фабрике, радионице, гвожђаре... замениће Креативни дистрикт, који ће очувати дух индустријског наслеђа и будуће Европске престонице културе.
С. Шушњевић
Фото: С. Шушњевић

Како сазнајемо у Фондацији “Нови Сад 2021”, простор који баштини 100 година дугу историју индустријског и занатског наслеђа на 11.000 квадрата увелико даје резултате и обрисе будућег новосадског центра савременог стваралаштва, смештеног крај Дунава. Од седам великих простора за организацију и реализацију различитих врста догађаја, до мањих, у које ће поново ући уметници али и нови корисници, Дистрикт на Великом Лиману обухвата 12 објеката. Тиме је, како појашњавају у Фондацији, представљен модел за обнову и очување индустријског наслеђа, не само у Новом Саду, него и у другим деловима Србије. У Кинеској четврти до сада су завршени: тротоари, фасаде, бициклистичке стазе, као и осветљење, паркинг објекти су реконструисани у духу индустријског наслеђа, а свему је претходила нова водоводна и канализациона мрежа.

Идеја о претварању напуштене и небезбедне зоне у Креативни дистрикт добила је, како даље појашњавају, замах када је Нови Сад проглашен Европском престоницом културе за 2021. годину (због пандемије коронавируса, година титуле промерена је на 2022. годину).

Фото: С. Шушњевић/Кинеска четврт

- Сачували смо, сада обнављамо, а после ћемо и развијати архитектонско и индустријско наслеђе бившег индустријског комплекса “Браћа Крамер”, односно “Петар Драпшин” - каже за “Дневник” директор Фондације “Нови Сад 2021 – Европска престоница културе” Немања Миленковић. - Захваљујући томе, открили смо један век заборављену, а толико узбудљиву историју, па и име Великог Лимана. Чак и са онима који су били највише против, сада заједно градимо и развијамо нову причу – причу савременог центра културно-уметничке продукције и савременог стваралаштва. Тиме је победила култура дијалога, потврдивши да су отвореност и демократичност, иако спори процеси, свакако сврсисходнији и далекосежнији за наш град, али и друштво у целини. Сва улагања у истраживања, фокус групе, анкете, серије дијалога... показали су предност у доношењу одлука заснованих на чињеницима, а не на субјективним утисцима. Пре две године све ово је деловало немогуће, а ево већ сада тај простор, иако још није завршен, постаје безбеднији и приступачнији.

Фото: С. Шушњевић/Кинеска четврт

Зачетак овог новог модела био је видљив, кажу у Фондацији, и током свечаног отварања прошлогодишњег “Калеидоскопа културе”, који је кроз програме ставио акценат на спајање индустријског наслеђа и савременог стваралаштва. Тиме се већ сада и пре заврштека радова, како даље појашњавају, отварају нове прилике за уметнике, који су прошле године били инспирисани управо овим простором, а публика се постепено упознаје и навикава на нову локацију, која ће бити простор за различите садржаје и након година титуле.

Град Нови Сад је, у оквиру припреме за годину титуле европске престонице културе, кроз инфраструктурне пројекте поставио нове праксе очувања архитектонског наслеђа, која обновом започиње нов живот и ставља све то на располагање грађанима. Утолико је важније, како појашњавају у Фондацији, истаћи јединствени модел културе у читавом региону – реч је о мрежи културних станица, чије су прве чланице Еђшег и Свилара, отворене пре две године. Два веома значајна градска објекта – некадашњи простор стрељане, обновљен после 10 година, и некадашња фабрика свиле, обновљена после скоро два века.

Поред Петроварадинске тврђаве, Алмашког краја, центра града и културних станица, простор Великог Лимана један је од пет културних средишта Новог Сада, мапираних како би се истакли културни, историјски, а самим тим и туристички потенцијали града. Културна станица ОПЕНС је недавно представљена као добар пример савремене архитектуре у Војводини на гостујућој изложби у Љубљани, која је део велике традиционалне бијеналне изложбе Друштва архитеката Љубљане, под називом “Архитектура инвентура 2018-2020”.

Фото: С. Шушњевић/Кинеска четврт

Уз то, Нови Сад је, како кажу у Фондацији, први пут у својој историји добио Градску концертну дворану, а Музичка и Балетска школа добиле су своје стално пребивалиште након 100, односно 70 година, док се Подграђе Петроварадинске тврђаве обнавља након готово 300 година. Нови простор за нове програме креирају се, такође, и кроз појекат “Нова места – Микрогрантинг”, где грађани, као најбољи познаваоци потреба локалне заједнице, добијају прилику да широм града уреде мале јавне површине. 

С. Аничић Илић

EUR/RSD 117.5731
Најновије вести