Програм је организован тако да полазници могу да уживају у путовању и разгледању нових предела, али и да уче, не само о подводној фотографији него и о култури кроз посете фотографских изложби.
Познатог дизајнера фотографије и пензионисаног професор новосадске Академије Ивицу Карлавариса затекли смо како припрема опроштајни ручак за госте из далеке Кине. Одлучио је да их почасти војвођанским пасуљем, зачињеним сланином, да како каже „осете укус равнице“.
Радионицу подводне фотографије организује већ 11 година, а последње три су саставни део сарадње Факултета за комуникације из Пекинга и Академије уметности. - Радионицу подводне фотографије сам одлучио да реализујем у Хрватској, пре свега јер су моји корени од тамо, а поред тога Јадран је бисер Европе када се говори о мору – уверен је професор Карлаварис и додаје да се роњење и фотографисање организује у Кострени, малом месту између Ријеке и Бакра.
Он каже да гости из Кине сасвим другачије приступају фотографији.
- Пре свега њихова опрема је много модернија у односу на наше студенте – каже професор Карлаварис. – Ми на Академији још увек изучавамо аналогну фотографију и учимо студенте о процесу њеног израђивања. Међутим, Кинези као да припадају другом свету. Код њих је све убрзано и у дигиталном облику.
Декана Академије уметности у Новом Саду Синиша Бокан, такође смо затекли на опроштајном ручку. Он је објаснио да је сарадња између Академије уметности и Факултета за комуникације из Пекинга почела је пре три године.
- За то време су организоване посете како студената тако и професора – рекао је Бокан. - Заједнички именитељ ове две установе је школовање младих за рад у медијима. Наравно, у Кини је телевизија доминантан медиј који је непрестано у експанзији.
Како нам је испричао декан Бокан у оквиру сарадњу организоване су разне летње радионице, које су уврштене у факултативне активност пекиншког факултета.
Студенткиња Синтиа Ју, док је уживала у војвођанским укусима одлучила је да са нама подели утиске које ће понети у домовину.
- Искуство је било невероватно, јер никада нисам имала прилику да роним професионалном опремом и да истражујем море на овакав начин– са осмехом је почела причу Синтија. – Било је тешко у почетку, док се нисам навикла на притисак воде. Нажалост, фотографије нису најбоље успеле, јер су мутне. Поред роњења највећи утисак у Хрватској ми је оставило праћење финала Светског првенства у фудбалу. У Кини се никада не дешава да се цео град окупи на тргу само због гледања утакмице. Тог дана је „стано живот“. Србију ћу памтити по невероватним пределима и архитектури коју сам ретко имала прилике да видим.
За Синтију радионица аналогна фотографија и фотографисање портрета је било ново искуство. Како нам је рекла аналогна камера је тешка у односу на модерне дигиталне апарате и нема места за грешку.
- Свакако ћу искористити стечено знање и утицаће на мој стил фотографисања јер је све у прецизности и доброј организујемо.
Њен колега Yереми Хуанг је похвалио домаћину пасуљ и рекао да се и у кинеској кухињи често користи ова намирница.
- Наравно укус је другачији али основа је иста. Чини ми се су јела овде на Блакану сланија – опазио је Џереми и додао да је он такође први пут имао прилику да рони. - Било изузетно тешко. Нисам се могао навићи на удисање ваздуха преко маске. Три пута сам покушавао тај дан али нисам успео. Ипак одлучио сам да зароним сутрадан и уз добре савете инструктора сам успео. Потребна је само вежба и препустити се мору.
Студенти из Кине у разговору са нашом екипом су се сложили да су људи са ових простора изузетно гостољубиви, увек спремни за шалу и да брзо прихватају странце. Наравно на питање да ли неко од њих планира да се врати, добили смо потврдан одговор уз опску да како су Европљани фасцинирани Азијом тако они заљубљени у Стари континент.
Силвиа Ковач
