За себе каже да је пре свега професор физике, и с поносом истиче да је трећа генерација предавача, будући да је његов отац предавао географију, мајка биологију, а деда с мајчине стране био је учитељ.
Иако му је прво и основно занимање професор, Петар је власник Мануфактуре хране и пића „Виђикант”, а производи ракију и спелту. Напомиње да га је одувек привлачило да се разликује од других, па вероватно и отуд бројна интересовања.
– Власник сам четири бренда, мануфактуре хране и пића, „Ковиљских артефакта”, односно прилога код Боре Отића у емисији „Петказање”, групе „Атракција” и Малог музеја Ковиљ, који планирам да отворим – објаснио је Виђикант. – У свему томе уживам. Музика ми је и више него хоби, а заиста волим да предајем и тренутно држим часове у приватној „Е гимназији”, где имам један разред.
Током каријере просветног радника наш саговорник радио је на различитим позицијама, био је члан градског већа, директор ОШ „Лаза Костић” у Ковиљу, професор у Гимназији „Лаза Костић” у Новом Саду, те наставник у ОШ „Жарко Зрењанин” на Лиману.
– Док сам предавао у гимназији, ђацима сам увек говорио да сам ја најквалификованији да радим у школи „Лаза Костић” и да је то сасвим логично, имајући у виду сам завршио основну школу „Лаза Костић” у Ковиљу, у којој сам био и директор, као и да живим у истоименој улици – напоменуо је Петар Виђикант. – Ђаци кажу сам строг професор, али у границама, а заиста ми је драго када ми се ученици јаве.
Петар свира бас гитару и каже да му је рокенрол у срцу, поготово гитарски. Чланови бенда „Атракција” наступају за своју душу, а у шесточланој групи су, осим Виђиканта, и женски пратећи вокал, тамбурашки прим, ритам гитара, бубњар и одскора им се придружио хармоникаш. Бенд има четири ауторске песме, а када је својевремено добио задатак да напише песму о Николи Тесли, наш саговорник спојио је своје две велике љубави – музику и физику. Та композиција је симболично названа „Теслин делта блуз”.
– Већ четири године гајим спелту, додуше, реч је о малим количинама – рекао је Петар Виђикант. – У склопу Мануфактуре здраве хране „Виђикант”, осим спелте, производим дудару, кајсијевачу, а супруга је задужена за вишњевачу. До пре две године сам радио десет хектара земље, али више нажалост не могу да стигнем, тако да сам земљу дао у аренду.
Спелта је стара врста пшенице, изузетно здрава и без глутена, која, по речима нашег саговорника, мало роди, није ефикасна, па иако је релативно лака за узгајање, тешка је за сакупљање. Виђикант има свог млинара, па спелту меље на камену и носи је у Мардик на селекцију. Клица те пшенице користи се као природни лек за имунитет.
Музеј који Петар планира да направи требало би да се зове „Мали музеј Ковиља – пре краја света”, будући да је то село препознатљиво и по чарди „На крај света”. Наш саговорник замислио је да то буде спој старог и новог, а с отварањем не жури јер жели да све буде управо онако како је осмислио. Не изненађује чињеница да припреме теку споро, будући да историје и знаменитих личности у Ковиљу не мањка. Виђикант је смислио и да направи неки сувенир, попут тестенине од спелте и флашице хладно цеђеног уља од бундева, а како је објаснио, као инспирација за то послужили су му Италијани, односно њихове тестенине и маслиново уље по којем су познати.
– Пре две године смо у Ковиљу покушали да направимо фестивал, односно вашар безбедне хране и старих заната – навео је Петар Виђикант. –Очекивали смо око 15 излагача из Ковиља, али се пријавило 42. Било је свега, од ручних радова до различитих yемова и слатког. Мој пријатељ прави 20 врста различитих yемова, попут оног од дуда. Комшиница прекопута мене је пре неколико година почела да прави сир, али с необичним додацима, попут лешника, кокоса, урме. За своје производе добила је три награде на Пољопривредном сајму.
Наш саговорник истиче да се за све те производе не би ни сазнало да људи нису имали где то да изнесу и представе.
– Земља је битна као економски подстицај, али понекад уме да представља ограничавајући фактор – објаснио је Виђикант, и додао да је размишљање „шта ће теби школа кад имаш десет јутара” погрешно те да то није оправдање.
Инспирација за необичне приче у „Ковиљским артефактима” Петру је чувени Монти Пајтон.
– За те ковиљске приче је глупо рећи да су лаж, односно оне нису истините, али им је смисао да буду на граници – објаснио је наш саговорник. – Циљ приповедања тих прича је да неко поверује, а кад неко све то добро исприча, већина људи поверује. Код приповедања је важно да се део приче који је преувеличан, убаци на местима где се то најмање очекује.
Да је Петар Виђикант врстан приповедач, али и домаћин, уверила се и наша екипа, те смо се уз чашицу разговора сити насмејали, а имали смо и прилику да послушамо „Теслин делта блуз”.
Ј. Вукашиновић
Пројекат „Приградска насеља – Од оснивања до будућности” је суфинансирао Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.
