Осим теорије и граматике српског језика, кроз тронедељни курс од 75 студијских часова, студенти, али и сви они који су пожелели да га науче, имају прилику да кроз различита предавања сазнају и о нашој култури, обрасцима понашања, историји и много тога још. Координаторка Центра за српски језик као страни проф. др Јасмина Дражић казала је за „Дневник” да континуитет у раду Школе говори о квалитету и развоју наставног кадра, али и промоције нашег језика и културе изван граница Србије.
– Обично сваке године буде студената који поново дођу, којима се допадне и наш начин рада јер се настава у оквиру Школе заснива на комуникативној методи, да се они оспособе, да стекну комуникативну компетенцију за различите ситуације у животу – објаснила је проф. др Јасмина Дражић. – Акценат је на употреби језика у различитим ситуацијама, а не само „штребању” неких правила, без којих се, наравно, не може, али која, опет, нису толико у фокусу.
Након тронедељног курса они који студирају на неком од страних универзитета добијају 5 ACTS бодова, који им се признају у иностранству. Осим студената славистике, којима је српски језик у фокусу интересовања, све је више и оних који се занимају за регионалне студије, те на Летњу школу долазе не би ли научили наш језик и могли да користе неопходну литературу.
Полазници су дошли из Америке, Аустралије, Белгије, Чешке, Финске, Грчке, Израела, Ирана, Италије, Јапана, Јужне Кореје, Колумбије, Мађарске, Пољске, Русије, и Велике Британије. Међу њима је тридесетдвогодишњи Италијан Микеле Бјанки, који је ту другу годину заредом. Како каже, програм му се изузетно допао јер је функционалан за почетнике, те је и ове године пожелео да унапреди своје знање српског језика.
– У Нови Сад сам дошао зато што радим истраживање у Босни и Херцеговини за потребе докторских студија на тему сећања младих у тој држави о рату, па морам добро да савладам ваш језик – казао је Микеле Бјанки. – Српски језик је тежак, структура није иста као у италијанском, речи се тешко уче. И падежи су компиковани, али баш сам радио много на њима те ми сад већ добро иду. Доста сам унапредио своје знање.
– Студенти с истока имају другачији приступ систему, они веома добро знају граматику те им треба вежба конверзације – казала је наша саговорница. – Врло је интересантно то како студенти из различитих делова света виде систем нашег језика и како му приступају. Неко крајње математички, механицистички приступа и учи граматику, а неко га усваја успут. Неко, опет, лингвистички тражи објашњење за одређене нејасноће, те се и сами предавачи прилагођавају. Тек кад видите како неки странац приступа српском језику и колико је упоран и сваки дан учи, разговара на нематерњем, схватите какав однос треба да имате према свом језику и култури.
Осим што сваког радног дана од 8.30 до 13.30 сати полазници одлазе на предавања, која им држе професори с Одсека за српски језик и лингвистику, имају организоване и посете неким од институција и места у граду, али и околини.
В. Бијелић
Фото: В. Фифа
Падежи највећа мука
Да има и оних који у далекој Јужној Кореји желе да уче наш језик потврдила нам је и двадесеттрогодишња Ли Сухи, која нам је рекла да већ годину и по учи српски.
– Дошла сам овде јер у Кореји нема много Срба па желим да причам с вама на српском језику – открила је симпатична Ли Сухи. – Веома сам срећна овде јер много учим о српском језику. Тешко ми је, али то је изврсно јер имам прилику да научим како да пишем и кажем оно што желим. Савладала сам писање јер се српски пише исто као што се и говори, за разлику од корејског, али најтежи су ми падежи. Први пут сам у Србији и сви људи су врло љубазни и желе да ми помогну. У Новом Саду има много зеленила, и то ми се највише свиђа, леп је град.
