У обиљу оригиналних произвођача било је прилично тешко изабрати најинтересантније. За око нам је запала, како називом „Фејсбук” странице, тако и својим представљањем на њој, архитекта Ирена Ивовић, чија се ћерка, отишавши пре три године са својом баком у продавницу не би ли купила прву лутку, вратила с „господином Медом, који је и даље највољенија играчка у кући”. Ирена је то схватила као изазов и решила да свом детету направи ту, толико потребну лутку.
"Имам много различитих интересовања и сталну потребу да нешто радим рукама, што ме је и довело до израде крпених лутака, и то је нешто чиме се све више бавим у последње време.Трудим се да то буду играчке које су романтичне, које буде сећање на детињство код одраслих, а деци пружају простор за сањарење. Ја сама толико уживам у процесу израде да се он претвара у игру, па отуда и назив „Моммy'с имагинарy фриендс”. За сада играчке највише пласирам преко друштвених мрежа и на базарима као што је овај последњи у Новом Саду. Базари су лепа прилика да људи који су заинтересовани за оно што ја радим виде играчке уживо, али друштвене мреже су простор где је лакше промовисати производ. Леп је осећај када људи на штанду препознају нешто што су видели, рецимо, на „Инстаграму”. Увек ми је корисна повратна информација, какву могу добити само директним контактом", каже Ирена Ивовић.
"Кренула сам од себе и своје бебе", прича нам Дуња Паген. Она каже да је приметила да овде не постоје неке ствари за новорођенче или да су доста скупе.
"Тада сам почела да развијам идеју да сама произведем, а потом да те квалитетне производе поделим и с другим мајкама по приступачним ценама. Осећам се заиста испуњено знајући да је неко, захваљујући мени, сигуран да је његова беба безбедна и срећна. Продајемо преко интернета и у „Уникатном кутку” у Новом Саду, а сваке јесени имамо штанд на Дечјем сајму у Београду. Посећујемо и мање сајмове по региону, па смо тако доспели и на „Новосадски ноћни базар”, где нам је било дивно. Дошло је много људи и распитивало се за наше производе, који су намењени углавном најмањима, али, на пример, џакове за спавање правимо за сваки узраст", каже Холанђанка.
Наша саговорница Александра Падејски Тошић пачворком је почела да се бави пре четири године, првенствено као хобијем.
"У то време, после дванаест година рада у једној фирми и растрзаности између посла и куће, одлучила сам да напустим посао и посветим се породици и себи ", каже Падејски Тошић. Она додаје да је као домаћица, имала времена да истражује неке нове ствари и сасвим случајно налетела на шаренило пачворка.
После неког времена истраживања и дивљења, осмелила се се да седне за мамину стару машину и почне да се играм крпицама.
"У почетку је ту било свега, и парања, и погрешних материјала, и кривог сецкања, али највише уживања. Уз учење и праксу, почела сам своје пачворк радове да поклањам породици и пријатељима, а они су реаговали с одушевљењем и тако ме подстакли на размишљање о неком озбиљнијем кораку. Уз подршку и наговор супруга, настала је моја „Фејсбук” страница „Шиода”, на којој објављујем своје радове и дружим се с љубитељима сликања крпицама. А пошто све лепше изгледа уживо, одлучила сам да своје радове покажем и приближим и суграђанима", каже Александра.
Излагање на „Новосадском ноћном базару” јој је, тврди, било прелепо искуство.
"Посећеност је била велика, и сви су били позитивни и опуштени. Ко код је пришао штанду, био је одушевљен бојама, техником, прецизношћу, а ћаскајући с људима, добила сам и неке нове идеје. Мислим да је то прави начин промовисања за нас креативне мале произвођаче. Све похвале организаторкама овог базара, планирам да и убудуће излажем на оваквој манифестацији,” вели она.
Дечја креативност
У креативном процесу често учествују и деца, па је тако настало и име „Шиода”.
– Мама, шта то радиш? – пита ме шестогодишњак, који учи слова.
– Шијем! – А шта ти је ово?
– Чиода, пази да се не убодеш!
– Како ч-чиода? Ти ш-шијеш, мислиш ш-шиода. Мама, каже се ШИОДА!!!
С. Милачић
