На једном месту окупило се 300 малих произвођача и примењених уметника. Овог пута излагачи су дошли из више од 30 различитих места из Србије, назначила је организаторка Марија Радојчић.
– Посебно нам је драго што су људи спремни да превале толики пут не би ли се представили Новосађанима – рекла је Радојчићева. – Прошли пут је најудаљенији био Неготин, а ти исти излагачи су и сада ту. Раније су нам долазили из БиХ, Црне Горе, Словеније, што значи да полако постајемо међународна манифестација. За последња два-три догађаја ограничили смо број на 300 излагача како би сви имали добру позицију и били задовољни, па је било и разочараних који су се јавили прекасно.
Врхунски колачи од путера, белгијске чоколаде, орашастих плодова, природног уља наранџе и лимуна, с назнаком „КеџБоџ”, у паковањима од 150 грама могли су се купити за 200 и 250 динара, а однедавно се могу пробати у кафеу „Погон” у Дунавској 7.
– Разлика у односу на индустријски кекс према цени није велика, али према квалитету је огромна – рекли су Миле и Слободанка из Београда, који за своју мануфактуру кажу да се тако добро дружи као да је породична. – Користимо најквалитетније што се може наћи на српском тржишту. На Новосадском ноћном базару смо били и претходни пут, а надам се да ћемо доћи опет.
Њихов суграђанин Александар Арсеноски, 27-годишњи инжењер шумарства, одличио је да настави традицију прављења пекарских производа, коју је започео његов прадеда 1930. године, те да занат мало прошири и унапреди. Тако је дошао до врло занимљивих производа какве данашње тржиште тражи, а познати су по имену „Зрно Ра”.
– Правимо четири врсте бесквасног хлеба, међу којима је и безглутенски, али и пресне намазе од сунцокрета и голице, који одлично иду уз њих. Несвакидашње су, рецимо, посне коре за лазање са куркумом, а новитет коре од чисте спелте, какве не постоје на српском тржишту – навео је Арсеноски. – Учешће на Новосадском ноћном базару постало нам је традиција, па људи већ знају да ће нас наћи на тезги 99. Пошто немамо продају у Новом Саду, дођу па узму мало више и чекају следећи базар да би се опет опскрбили.
Иако је Гојку Цвијетићу основна делатност расад поврћа, посетиоцима се овог пута представио зачинским биљем, међу којем су се нашле и врсте какве се не могу видети на свакој тезги: мохито, лимета, стевија, па и веома декоративне али јестиве љубичасте папричице, за које нам је открио да се зову пурпурни тигар.
– Расадник „Гојко” у Сремској Митровици има репутацију, па ми по расад долазе чак из Лесковца. Релативно малу производњу од око 10.000 садница обављам по свим холандским правилима и прописима. За нове ствари, нажалост, нема великог интересовања. Ово радим из љубави, радозналости, па и доконости – рекао је уз осмех Цвијетић. – Пружа ми могућност да путујем по целој Србији и упознајем добре људе.
С. Милачић
