Та статистика би, пак, била боља кад послодавци не би радије одлучивали да плате новчане пенале, него да запосле ОСИ.
– Одредбе Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом прописују такозвани квотни систем запошљавања по којем је сваки послодавац који има од 20 до 49 радника обавезан да на тај број запосли и једну ОСИ – каже за „Днeвник” директорка новосадске Филијале НСЗ Татјана Видовић. – Послодавци са већим бројем запослених, на сваких 50 радника треба да запосле по још једну особу са инвалидитетом, али послодавац има могућност да то не учини и у том случају плаћа новчане пенале којима се финансира буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање ОСИ.
Такође, оно што је отежавајућа околност код запошљавања особа са инвалидитетом, осим предрасуда и једностраног угла гледања на њихова ограничења а не на њихове потенцијале, јесте и објективно неповољна образовна структура и застарелост знања и вештина које поседују, будући да је око 80 одсто незапослених из ове категорије дугорочно незапослено.
– Због тога НСЗ велику пажњу поклања преквалификацији ових особа како би се на тај начин прилагодили трендовима на тржишту рада и лакше пронашли посао. Имамо позитивна искуства да ОСИ које су успешно завршиле неку обуку у организацији НСЗ после тога нашле посао у новом занимању или чак започеле своју самосталну делатност – наглашава Видојевићева.
Да би неко био квалификован као особа са инвалидитетом, мора да прође кроз процену радне способности, а на територији Јужнобачког округа, за који је надлежна Филијала НСЗ Нови Сад, комисија доноси решења у року од два месеца од момента подношења захтева, иако је законски рок шест месеци. Како наша саговорница додаје, највише понуда послова за ОСИ је из области администрације, затим послови помоћних радника у производњи, кол центрима, услужним делатностима и из области трговине.
– Претходних година организовали смо обуке за вођење пословних књига, маникир-педикир, масера, књиговесца, помоћног посластичара и друге, а ове године, ради унапређења дигиталне писмености као основног услова конкурентности на тржишту рада 21. века, организујемо информатичку обуку по ECDL стандарду – закључује Татјана Видојевић.
Л. Радловачки
