Новосадска скупштина усвојила ребаланс буџета

Новосадска скупштина усвојила је јуче и други ребаланс у овој години, на последњој овогодишњој седници одржаној у згради Скупштине АП Војводине.
С. Шушњевић/Скупштина Новог Сада
Фото: С. Шушњевић/Скупштина Новог Сада

Обративши се новинарима пред почетак заседања, градоначелник Милош Вучевић изразио је задвољство оствареним у овој години, поновивши да Град није одустао ни од једне инвестиције, а уједно је повећао социјална давања.

– Морам да искажем задовољство како је град издржао све ово у врло тешким околностима, да смо били способни да одговоримо на задатке и изазове, пре свега да помогнемо грађанима, а потом и свим институцијама и установама и да град функционише током целе 2020. године. Водили смо рачуна о комуналном систему и привреди града, која је од марта непрекидно имала пакете градске помоћи – поручио је том приликом Вучевић.

Он је најавио доношење градске одлуке којом би се попуст закупцима градског пословног простора и закупцима пословног простора на Спенсу продужио и током јануара и фебруара, колико би требало да важи и привремено укидање таксе за закуп јавне површине, уведено у августу. Тиме би, истакао је Вучевић, Град закупцима пословног простора помагао непрекидно 12 месеци.

Фото: С. Шушњевић/Скупштина Новог Сада

Четврта индустријализација Новог Сада

– Фантастична ствар која нам се десила је да смо успели да продамо бившу зграду Радничког универзитета за више од пет милиона евра, у овом тренутку, у овим околностима, у овом времену... Честитам свима који су учествовали, честитам купцима на храбрости и одлучности! То неће бити само питање прихода градског буџета већ и снажан симбол опоравка града – истакао је јуче Вучевић на конференцији за новинаре.

По његовим речима, након што је „Вега ИТ” купила Раднички, а „Епик гејмс” инвестира у Радничкој улици 32, у Новом Саду се одвија четврта индустријализација.


– То ће 55 милиона умањити приходе Града, а 17 милиона динара приходе Спенса. Ми рачунамо да ћемо од марта имати колико-толико бољу епидемиолошку ситуацију и да ће људи моћи да се врате редовнијем пословању. Неће то бити мали губици за Град и за Спенс, али желимо да још једном демонстрирамо нашу одлучност да помогнемо новосадској привреди да лакше издржи период пред нама – изјавио је новосадски градоначелник.

Вучевић је потом додао да је буџет за наредну годину добро конципиран, а да је јучерашњи ребаланс техничког карактера, настао као резултат помног праћења буџетских прихода и расхода.

Фото: С. Шушњевић/Скупштина Новог Сада

– Приходи су остварени више од 99 одсто, што ће довести до остварења већег од 100 одсто и до оног суфицита који је неспоран. Имајући у виду каква је ово година, мало је рећи да је то сјајан успех за град! Честитке свим грађанима Новог Сада и целокупној привреди – рекао је Милош Вучевић, на основу тога изразивши умерен оптимизам за наредну годину.

Како је навео, Град је ребалансом помогао три најугроженија градска предузећа: ЈГСП „Нови Сад”, СПЦ „Војводина” и „Паркинг-сервис”, 68 милиона додато је за Европску престоницу културе, за судске трошкове 120 милиона, 50 милиона за археолошка истраживања у Каћу. Вучевић је истакао и да је за социјална давања издвојено додатна 42,4 милиона динара, а да је упетостручен првобитни износ који је Нови Сад донирао Фонду за лечење деце у иностранству, те да је овогодишња сума досегла 25 милиона динара. Он је за јануар најавио прве договоре о динамици уређења Позоришног трга и околине Успенске цркве.


„Карађорђе” искључиво спортско-пословни комплекс

Градоначелник Вучевић је у скупштинској расправи о реконструкцији  стадиона „Карађорђе“, истакао да је у питању искључиво спортско-пословни комплекс, с мање угоститељских објеката.

– То изазива огроман отпор, али стадиони нису за ноћни живот. Локали на северној трибини успорили су процес реконструкције стадиона. Желимо стадион с трофејном салом, фан-шопом, с рестораном по стандардима УЕФА, али не желимо тржни центар на стадиону. Град жели да заради продајом пословне зграде у комплексу, али и да сачува остатке централе, уреди парк према „Променади”, сруши оно ругло од зграде на Булевару ослобођења и изгради велику гаражу. Сјајна ствар је што се предвиђа подземни пешачки пролаз испод Булевара ослобођења – појаснио је Вучевић, додавши да новца за тај пројекат неће бити, пошто Нови Сад касни на том пољу.


Опозиција, односно одборничке групе СРС-а и ДСС-а, подржале су помоћ предузећима, али су уједно биле против ребаланса, уз критике упућене Предлогу урбанистичког плана за Стадион „Карађорђе” и околину. За Милорада Мирчића из СРС-а није логично да Град улаже у стадион који користи професионални клуб, а да улога Града у ФК „Војводина” није дефинисана. Он је казао и да је стадион потребан, али да је начин упитан. Бојан Радојевић из ДСС-а запитао се да ли ће бити омогућено становање у новој четрнаестоспратници поред стадиона јер би то оптеретило градску инфраструктуру.

Члан Градског већа Милован Амиџић на примедбе је одговорио да финансирање пројекта иде преко Републичке канцеларије за управљање јавним набавкама, која не финансира комерцијалне садржаје, те да становање није предвиђено.

Градоначелниик је, говорећи о реконструкцији  Спенса најавио да се ускоро очекује пројектно-технички задатак који би требало да стигне с ФТН-а, а потом предстоји конкурисање за новац у програму „Србија 2025”.

До краја заседања Скупштина је усвојила и програме рада 13 градских установа културе. Члан Градског већа за културу Далибор Рожић истакао је за скупштинском говорницом да Град издаваја великих 9,67 одсто буџета за културу у наредној години. У наредној годни очекују се, како је напоменуо, већа улагања у инфраструктуру, након што је година Европске престонице кулутре и званично померена за 2022.

– Те године, већи део новца за културу ићи ће на програме – навео је Рожић.

Фото: С. Шушњевић/Скупштина Новог Сада

Током расправе о тој теми наведено је да ће први концерт у новој

концертној дворани у склопу Музичко-балетске школе бити одржан током јануара, без публике. У септембру се очекује „отварање” Креативног дистрикта, некадашње Кинеске четврти. Из државне касе за обнову Тврђаве и подграђа у наредној години намењено је 300 милиона динара. Такође, Музеј града требало би да удвостручи своју површину када постане корисник Дуге касарне на Петроварадинској тврђави.

С. Крстић

EUR/RSD 117.1117
Најновије вести