„Одмалена сам нагињао ка електротехници, а на наговор оца, уписао сам Електротехничку школу јер сам сматрао да након завршетка средње постајем квалификован за неку област“, рекао је Обрадовић.“Кад сам завршио ЕТШ, дуго сам се двуомио који од смерова да одаберем: енергетику или рачунарство. На крају сам се определио за Рачунарство на Факултету техничких наука, одсек Рачунарске технике и рачунарске комуникације.“
Како каже наш саговорник, још 2003. године стекао је утисак да ће познавање програмских језика и развоја софтвера постати уносније и популарније од осталих области електротехнике. На крају се испоставило да је тако и било.
„Школовао сам се да будем електроинжењер“, рекао је Обрадовић.“У последње три године студија имао сам већину предмета у вези с програмским језицима, кроз које сам правио разна софтверска решења. Тако сам постао квалификован за рад у информационим технологијама јер нема ИТ-а без програмских језика, што их више знаш, више има шансе да радиш.“
Како је додао, одмах након дипломирања запослио се у једној фирми која се бави израдом софтвера, у којој и данас ради. На позицији QA дизајнера, он има задатак да, као последњи у низу, провери и тестира крајњи производ, непосредно пре испоруке клијенту.
„Бенефита је много, а само неки од њих су да је врло лако наћи посао у струци, затим плата је пристојна, а отварају се и могућности самосталног рада – „фриленсинг” – за иностране клијенте, рад у познатим компанијама и слично“, рекао је Обрадовић.
Као важан део посла ИТ стручњака, наш саговорник истиче и познавање различитих програмских језика, на којима је и сам радио током студија. По његовим речима, инжењерски гледано, онај ко познаје један програмски језик, лако ће прећи на неки нови, додајући да су језици оријентисани на веб-програмирање тренутно у експанзији.
И. Миклоши
