Загрепчанка Сара Ренар окружена техникалијама и једним пратећим музичарем, испунила је шанац поред барутане „Јосиф”. Осим ње наступила је и Ана Аврамов, као и њена имењакиња Ана Ћурчин са пратећим саставом „The Changes“ која је оправдала интернационалну репутацију и статус једног од главних извођача „Градић феста“.
Љубитељи андерграунд звука ђускали су уз нумере „Petre und der Wolf“ из Аустрије, те уз разиграни загребачки бенд „Свемирко“. Они су публици поручили да до сада нису свирали пред већим аудиторијумом што је донело громогласан аплауз и одушевљење публике.
И друге вечери посетиоци Фестивала уличних свирача могли су чути харизматичне и енергичне момке из италијанског састава „Бандакадабр“, као и атрактивног уметника Марк ди Ђузепа који је изводио највеће хитове „Рамонса“, а песме је посветио, како је рекао, прелепим новосађанкама које виђа свако вече у првом реду. Занимљив настип приказали су бенд „Горан Томић трио“ као и новосадски Ирци, како их од милоште зову, бенд „Дранкардс“.
Пола аутомобила у тунелу Тврђаве
Два пешачка пролаза у Београдској капији резервисана су за изложбе студената мастер модула дизајнајна ентеријера Департмана за архитектуру и урбанизам Факултета техничких наука у Новом Саду и Удружења „Угрип“. Студенти су посетиоцима приказали њихово виђење и потенцијале Београдске капије, док су „угриповци“ изложили занимљиве предмете порнађене у скривеним тунелима Петроварадинске тврђаве, попут ашове, столова, столица и есцајга.
Чланица Удружења „Угрип“ Милица Лисица задужена је да упути радознале посетиоце у поставку.
„Одлучили смо се да изложимо предмете који су наши чланови пронашли приликом обилазака тунела Тврђаве“, казала је Лисица. „Поставку чине ашови и лопате које су користили први „ловци на блага“, а занимљиво је то да су за собом оставили намештај попут столова, столица, малих пећки, чаша, тањира... Занимљиво је да смо пронашли и таблу која се некада користила за обележавање аутобуских станица, а као главну атракцију бих издвојила пола аутомобила!“
Удружење „Угрип“ бави се културним и духовним наслеђем Петроварадинске тврђаве откривајући нове детаље везане за њену дугу историју.
Велико интересовање изазвао је бубњарски маг под маском „Зероелектродрам“ који је на цевима различите дужине и шерпама успео да дочара атомсферу дискотеке и да докаже да за елекро-журку не треба струја већ само мало креативности и осећај за ритам. Пажњу посетилаца привукла је и жива скулптура. Дама обучена у костим пирата позитала је посетицима, а раздрагани малишани нису се могли да се начуде, па су кришом покушавали да додирну необичну скулптуру како би подробније испитали.
Љубитељи седме уметности кутак су пронашли у „Градић биоскопу“ на почетку Штросмајерове улице. Простор око платна је током целе вечери био попуњен, а приказиван је документарни програм са филмовима Косте Ристића и Милета Турајлић, док су у „Рефлектор театру“ посетиоци фестивала могли да погледају комад „Смрт фашизму - О Рибарима и Слободи!“.
Новоотворени креативни центар „Простор“ посетили су љубитељи класичне музике који су се препустстили наступу девојака из квартета „Билитис“ и њиховој аудио-визуелној интерпретацији комплексног дела „Дифферент Траинс„ америчког аутора Стива Рајха.
С. Ковач
Фото: Р. Хаџић - С. Ковач
Изложба у оквиру фестивала Уличних свирача: Ревитализација Београдске капије
У оквиру фестивала Уличних свирача, посетиоци се већ стандардно препуштају чарима музике, филмова, позоришта, разних перформанса и изложби. Своје место на фестивалу ове године пронашла је и изложба радова студената архитектуре мастер академских студија у Новом Саду, која је изложбени простор заузела код Београдске капије јер је повод изложбе предлог њене ревитализације.
Сходно томе да је Београдска капија за пролазнике место које их води из Новог Сада у Петроварадин, односно портал између урбане средине и природног пејзажа, и да се првобитни утисак опчињености губи док се пролази кроз њу јер више подсећа на тунел, студенти су у оквиру припрема радова разматрали расвету, садржај и контекст којем капија припада. Пажњу су посветили њеном историјском значају, бризи о њој као културном наслеђу и спајању оног што она већ јесте с оним што представља захтеве данашњице.
Према студији коју су одрадили, водећи при том рачуна о томе да је Београдска капија под заштитом Завода за заштиту споменика културе, студенти су закључили да она мора остати наговештај преласка из једног предела у други, али и да би се наглашавањем њених делова и расветом тај прелазак учинио постепеним и ипак би се очувала аутентичност. Посебан део радова посвећен је образовном карактеру простора те је закључено да он треба да прича причу о Петроварадину и Тврђави, како кроз историјски аспекат, тако и кроз савремени, а младе архитекте су успех на том пољу визионирале кроз ликовне интервенције и постављање макета Тврђаве, препустивши опет кључно место расвети која би била усмерена на те делове.
Београдска капија саграђена је 1753. године, а од 1979. је споменик културе од изузетног значаја. Њена важност се огледа у томе што је у Првом светском рату ослободилачка српска војска прошла кроз њу да уђе у Нови Сад. Обнављана је од 2012. до 2016. године, али јој количина саобраћаја и неповољни временски услови представљају сталну претњу. Обнова је текла у три фазе, током којих су обновљени горњи делови и колне површине, малтерисана западна фасада, а источна обложена каменом.
Према анализи која је претходила радовима који су изложени, капија је након реконструкције задржала свој барокни стил, али су зидови већ сада оштећени графитима и саобраћајна оптерећеност доводи до константних вибрација које изазивају пуцање зидова.
Како аутори тврде, Београдска капија има посебну архитектонску вредност и велики потенцијал за увођење културног садржаја у то старо барокно издање те се надају да ће већ ова изложба омогућити њен развој на највишем нивоу.
С. Д.
