Његова ћерка и унука су ишле у ОШ “Светозар Марковић Тоза” која се налази на Старој Детелинари, где је одред и почео да се формира. Њих две су, може се рећи, и оснивачи, заједно са учитељицом Дубравком Зорић из ОШ “Светозар Марковић Тоза”, уз још неколико учитељица које су биле подршка.
- Званично смо основани 2015. године, а идеја је настала тако што је мој син ишао код учитељице Дубравке у разред, те смо помислили да направимо извиђаче у Тозиној шклоли - прича Тања Јанковић, која је у том позиву још од давне 1982. године. - Добили смо подршку директора и Школске управе, а учитељица је била вољна да помогне и тако је све кренуло. Сећам се да смо на првом излету на Штранду имали 86 деце, када смо играли разне извиђачке игре, након чега смо пешачили Кејом и посетили Споменик жртвама рације. Затим смо шетали до Дунавског парка и тамо су свечано, испред бисте Мике Антића, положили завет јер да би били прави извиђачи, морамо да дамо обећање и завет да ћемо марљиво радити и поштовати извиђачке законе.
А да би постали прави извиђачи, потребно је да деца имају добру вољу и жељу да дођу, те првих месец дана виде шта све раде извиђачи. Када се одлуче да ли заиста то желе, узима се сагласност родитеља, након чега се иде у разне авантуре.
- Имамо спортске активности, затим разне игре спретности јер се кроз извиђачке активности трудимо да равијемо све потенцијале код деце: интелектуалне, физичке, друштвене, културне, еколошке - објашњава наша саговорница. - Као чланови Савеза извиђача Србије пратимо њихов програм, а Савез је опет лиценцирала Светска скаутска организација и он покрива, практично, све области живота. Подељен је и прилагођен по узрастима, тако да деца имају и разне радионице на којима могу да се опробају у уметничким стварима, вежбају координацију покрета... Свака активност је усмерена тако да развија одређене способности код деце,а ми кажемо да се извиђачи забављају са сврхом, која увек мора да има неки образовни или васпитни циљ.
Мали извиђачи једном или два пута месечно иду у авантуре у природи и уче како да се снађу у њој помоћу природних објеката, уче о разним лековитим биљкама, затим науче нешто и да скувају, а да би то урадили, морају да науче и да запале ватру. Ако кампују, морају да монтирају шаторе, те је и то посебан део задовољства.
- Моја сестра је у извиђачима баш дуго, а пошто много волим природу, баш је лепо ићи на камповања и те акције, те сам се и ја прикључила одреду - усхићено каже једанаестогодишња Ања Радоњић. - Била сам три пута на зимовању и то на Златибору и једном на Старој планини. Пошто је била зима, шетали смо шумама, скијали смо, а правили смо и склоништа у снегу са дрвећем. Палили смо ватру да би се згрејали, мада смо то радили и уз помоћ свећа и баш ми је било интересантно. Лако је бити у природи, само ако умеш да се снађеш.
По речима старешине Тање Јанковић, кроз практичне ствари и ближим посматрањем деца спознају да је и брига о животињама подједнако важна, те науче и како оне живе, како се биљке развијају и, на крају крајева, како да се помогне животињама, али и природи уопште.
- Оно што децу углавном привлачи је дружење, а ми извиђачи имамо другаре по целом свету - поносно ће Јанковић. - Поред домаћих, реализујемо и међународне активности, односно имамо сусрете извиђача широм света. То нам даје велику могућност за стварање контаката, упознавање других култура, за путовања и слично. Ми смо млад одред, те извиђачи још нису ишли у иностранство, али су имали прилику да искусе међународну активност 2018. године, када је била смотра Савеза извиђача Србије. Тада смо имали госте из Израела, Велике Британије, Француске, Швајцарске, Омана, затим Словеније, БиХ, Црне Горе и ту су могли да се упознају и друже са другарима различитих нација. Требало би 2023. године да се организује Светска скаутска смотра у Јужној Кореји, за узраст од 14 до 17 година. За то се спремамо и надамо се да ћемо отићи. Следеће године се планира активност са британским скаутима, са којима имамо посебну везу, и извиђачима из Црне Горе, као и са неколико наших одреда из Србије.
Како каже, временом број деце која су присутна у извиђачима варира. Заинтересованост код најмлађих јесте присутна, али родитељи имају другачије приоритете.
- Мислим да нас не виде довољно озбиљно, јер су приоритети спорт, језик ,музичке школе и онда, некако, имају страх да ће им превише времена одузети и ове активности - каже Јанковић. - Сада смо негде на педесетак чланова, али је квалитет у томе што ми континуирано радимо са децом, која су подељена у мање групе по узрасту. Директори ОШ “Светозар Марковић Тоза” и ОШ “Доситеј Обрадовић” на Детелинари су нам дали просторије боравка које можемо да користимо после 17 часова. У извиђачима су нам деца од трећег разреда па навише, мада по нашем програму и статуту деца од првог разреда већ могу да нам се придруже. У Новом Саду имамо још један извиђачки одред “Иво Лола Рибар” тако да и њих људи могу да потраже на сајту, у зависности од тога у ком делу града деца живе., док више информација о нама могу наћи на нашем сајту https://www.izvidjacimikaantic.org.rs.
Једанаестогодишњи Вук Илић каже да је од другара чуо за одред, а пошто му је одувек жеља била да постане извиђач, одмах им се придружио. У извиђачима је пола године и много му се допада. Најинтересантнији су му боравци у природи, јер баш воли да је окружен њоме, а иначе је и главни глумац у представи “Сачувајмо шуме Фрушке горе”, што му је врло интересантно и занимљиво.
- Моја сестра је у извиђачима, те сам желела и ја да се прикључим - искрено нам одговара Марина Бањац, која похађа пети разред у ОШ “Светозар Марковић Тоза”. - Много волим природу и пошто су прошли пут имали акцију “табор” и ишли су у Чортановце, ја сам тада дошла у посету и одушевила се, нарочито делом када спавају у шаторима. Пошто су шатори били постављени у близини коњичког клуба, свако јутро смо имали ту срећу да јашемо и коње. Свој завет сам полагала на Златибору и морам да признам да ми је било хладно, али уједно је било много лепо и свечано и баш сам била поносна на себе.
И. Бакмаз
