Ово је била друга по реду сесија поводом отварања дијалога о стварању предуслова за економско оснаживање младих из угрожених група.
Округли сто реализован је у оквиру пројекта који организује Центар за проактивно пословање у Новом Саду „Бизниснова”, у сарадњи са удружењем „Ремикс”, док је иницијатива део регионалног програма који финансира Европска унија. Свеукупни циљеви јесу јачање сарадње између цивилног сектора и локалних органа власти на подизању свести и укључењу младих из угрожених категорија у социјално предузетништво и иновативне методе учења.
Протекле године, у надлежности Министарства за рад, на снагу је ступио Закон о социјалном предузетништву, који, како наводе учесници сесије, није јасан, те га различите стране различито и дефинишу, али институције наводе да је правилник који ће ближе одредити законе и добробити социјалних предузећа у изради.
Марија Лаловић из удружења Зелена плантажа „Ива” каже да је проблем што немају званично запослене, иако је њихов циљ био да пријаве особу са инвалидитетом која ради на имању.
– Имамо изузетно мала примања и не бисмо могли да покријемо ни доприносе, а камоли плату за целу годину једној особи – тврди Лаловићева. – Када смо преко националне службе хтели да је пријавимо, да би држава плаћала доприносе првих годину дана, нисмо могли да конкуришемо јер немамо запослене. За сваку могућност морате бити регистровано предузеће или невладина организација која има раднике. С обзиром на то да је ово програм „Јаки млади предузетници”, ако сте млади, онда почињете без капитала или је он јако мали. У мом случају, то је земља и пољопривредно газдинство које је стављено на коришћење невладиној организацији, а на коме живе и раде особе са инвалидитетом. Ја нисам наишла ни на један програм подршке за њихов рад.
Нејасноћа новог закона лежи у његовој неодређености. Уколико се пререгиструјете и постанете социјално предузеће, нису утврђени бенефити таквог поступка. Не постоје предности на јавним набавкама, нису смањени доприноси за запошљавање угрожених лица, а једина промена јесте обавеза да се 50 одсто профита мора уложити у решавање социјалног проблема. Шта решавање таквог проблема значи, није јасно дефинисано, а тумачења закона се разликују од једне до друге особе, па тако и одговори на ово питање.
М. Благојевић
