Иако у тој заједничкој борби не истрају сви, они који долазе на групне терапије излажу своја искуства и кризе с којима се током апстинирања суочавају. Они кроз разговор с координаторком превентивног центра Весном Имброњев уче како да те кризе преброде. Весна Имброњев је за наш лист објаснила да су заједничке терапије благ облик психотерапије.
“То је бихејвиорални метод, што значи да се заједнички трудимо да се лоша навика пушења замени неком добром”,казала је специјалиста струковна сестра јавног здравља Весна Имброњев, објашњавајући да их саветује током петодневне терапије шта је све добро радити у случају криза.
Иако смо се, присуствујући једној од групних терапија, уверили у то да је било и оних који су прекршили своју одлуку и запалили једну или више цигарета, Весна Имброњев је казала да је пушење могуће оставити за пет дана, те да је до сада око 80 одсто полазника у томе и успело. Наша саговорница је објаснила да, за разлику од других саветовалишта у Србији, у новосадском, које постоји од 1984. године, полазници након групних терапија добијају СОС број, који могу позвати у случају кризирања. То им, по њеним речима, даје сигурност и подршку да истрају у својој борби. Осим тога, након терапија одржавају се и контролни састанци након месец, три, шест месеци и године.
Апстиненти најчешће кризирају после јела или док пију кафу, а током излагања на терапијама причају и о томе како се осећају након остављања цигарета, те траже савете од координаторке центра. Многи од њих признали су да се суочавају с деконцентрацијом, поспаношћу и нервозом.
Новосађанин М. П. казао је да до сада није покушавао самостално да остави пушење јер је сматрао да му у томе треба помоћ.
“Чврсто сам решио да престанем да пушим, вероватно бих то могао и без групне терапије, али бих потрошио више времена, више се нервирао и дуже тражио начине да све то пребродим – објаснио је наш саговорник. – Значи ми кад чујем искуства и разлоге других због којих су одлучили да престану да пуше. Престао сам да пушим због физичке кондиције, здравља и непријатног задаха из уста.”
Колико заједничко подстицање заиста помаже у одвикавање од пушења објаснили су и пријатељи С. Б. и М. Д., који пружају подршку једно другом и међусобно се проверавају.
Вода, ваздух и Це витамин најважнији
Весна Имброњев саветује полазнике да имају сва три оброка и две ужине сваког дана, те да уносе довољно течности.
“ Пушачи мање пију воду у односу на непушаче па причамо и о значају течности за организам, као и о физичкој активности, уз помоћ које се организам детоксира, објаснила је Весна Имброњев. – Радимо вежбе дисања, које су исто веома важне. Заправо, вода, ваздух и Це витамин су три веома битне ствари у процесу одвикавања. “
Она је саветовала полазнике да током криза замисле себе као непушача, те да током туширања масирају периферне крвне судове.
“Последњу годину почела сам здравије да се храним и да тренирам и, генерално, осећам се боље, а цигарете су остале као неки реп старог живота јер сам почела да пушим још с 15 година да бих била „кул” – казала је С. Б. – Већ 19 година пушим, а саветујем младима да пронађу нешто друго, што је лично и само њихово, да би се осећали испуњено, а не да посежу за цигаретама.”
Њен другар М. Д. додао је да воли да пуши и да му пушење прија, али да већ дуже жели да престане с том навиком па је ово била идеална прилика.
„У тој борби ми апсолутно помаже физичка активност јер се знојењем ослобађам свега, детоксикација је важна, а осим тога, после вежбања немам потребу да запалим – објаснио је М. Д., и додао да је јога, такође, одлична јер смирује.”
В. Бијелић
