У овом јавном простору изложено је 49 јарбола, а заставе на јарболима радови су 23 уметника и уметница из 15 земаља. На отварању изложбе говорили су Весна Латинов, директорка галерије Бел Арт, и кустоси Мирјана Радовановић и Милош Милетић из КУРС-а.
Милош Милетић је поводом отварања изложбе истакао: „Наша полазишна тачка у крирању концепта Замишљене границе је била да пропитамо шта значи Тврђава мира. Занимало нас је кога и шта штити ова тврђава, и од кога, односно чега? У контексту Европске престонице културе та тврђава се може повезати са Европом или Европском унијом. Желели смо да укажемо на одређене аспекте наслеђа Европе, као што су: колонијализам, импреријализам, евроцентризам, Фронтеx. Да би на што адекватнији начин одговорили на ову тему, одлучили смо да позовемо учеснике који су пореклом ван ЕУ. Такође, важно нам је било да у изложбу укључимо учеснике из бивше Југославије, који деле заједничку прошлост, али данас имају другачије позиције.“
Мирјана Радовановић је о концепту изложбе рекла: „Наша идеја од почека овог пројекта је да спојимо људе из различитих крајева света чији рад знамо, са којима смо имали прилику да се упознамо током уметничких резиденција и пројеката. Поставку смо поделили у три целине. Прва се бави савременим проблемима екологије и везом природе и неоколонијализма. Друга целина, можда најкомплекснија, окупља радове који се баве питањима колонијализма, савременим миграцијама и како се Европа односи према људима који са глобалног југа мигрирају ка центу. Трећа целина је нада у бољу будућност и представља радове који нам нуде потенцијалне одговоре за боље сутра.“
На отварању изложбе, уметница Паула Баеза Паиламиља извела је завршни део перформанса "Застава", а изложба је симболично отворена дизањем застава на два јарбола. Она је свој рад описала речима: “Уронила сам белу тканину у воде Дунава, реке која протиче кроз Нови Сад. Затим сам је вукла кроз различита места обилазећи град. Тканина је остављена на Субином платоу да покаже како је променила боју и текстуру и како је импрегнирана тереном кроз који је прошла“.
Учесници изложбе су Алаа Абу Асад и Улуфер Çелик (Палестина и Турска, Холандија), Селма Асотић (Босна и Херцеговина, САД), САБА – Силвиа Аманцеи и Богдан Арману (Румунија). Ника Аутор (Словенија), bak.ma digital media archive of social movements (Özge Çelikaslan, Bilge Emir) (Турска), Leslie Fernandez Barrera (Чиле), Фокус група (Хрватска), Јелена Грујичић (Србија), Владан Јеремић и Рена Редле (Србија), Филип Јовановски и Ивана Васева (Северна Македонија), Ена Јуров (Хрватска), Адела Јушић (Босна и Херцеговина), Yазан Кхалили (Палестина), Урош Крчадинац (Србија), Haytham el-Wardany (Египат), Бојан Мрђеновић (Хрватска), Paula Baeza Pailamilla, кустос Игнацио Сзмулеwицз (Чиле), Право на воду (Србија), Наташа Прљевић и Јосхуа Ниеродзински (Србија, САД), (Србија, САД), Барис Сеyитван (Турска), Даниел Тоца (Мексико), Jaśmina Wójcik (Пољска), Ala Younis (Јордан).
За 6. јул заказано је јавно вођење и разговор о изложби, а учешће су потврдили Рена Редле, Владан Јеремић и Наташа Прљевић.
Србија се дуги низ година граничи са Европском унијом. Географски несумњиво део европског континента, културолошки Србија је увек на граници, често окарактерисана као спој истока и запада, европске културе и оријента. Историјски ова позиција са собом носи и позитивне аспекте, пре свега у домену отворености, мултикултуралности друштва и разноврсног културног наслеђа, које се последњих деценија нажалост насилно брише и прекраја. Искуство које имамо говори да много тога заједничког делимо са неевропљанима, а посебно третман унутар ЕУ. Ипак, наше познавање културе и историје уметности је евроцентрично и у великој мери занемарује специфичности других култура и њихово наслеђе. Из те позиције КУРС приступа појму „Тврђава мира” који отвара многа питања о европском наслеђу и односу спрам других народа и култура: где почиње та тврђава и ко је њен творац, ко или шта је претња за мир који та тврђава штити, те ко, како и када има дозволу да уђе у тврђаву, и да ли је слободан када унутра крочи.
