- Планирали смо да 25. јуна ставимо дијалог на пробу – каже координатор програма у ПГВ-у Никола Благојевић. - Желимо да на карловачком Дунавцу обележавајући истовремено и Дан Дунава, окупимо Карловчане из свих делова места, најразличитијих професија и социјалних група, како бисмо разговарали о развоју Карловаца и тако покренули тај дијалог. Један од разлога зашто то хоћемо да урадимо на Дунаву крије се у чињеници да смо приметили да грађани нерадо иду на скупове у званичне просторе и сале, а Дунавац је место које ми уређујемо осам година и све више Карловчана ту борави. На тај начин суграђане приближавамо Дунаву, стварамо код њих осећај да је то њихово и јавно добро, које ће желети да штите у будућности. Кад већ имамо простор у који радо долазе, верујемо да ће ту желети да се посвете разговору о будућности Сремских Карловаца.
Да би показали на делу како мале акције могу да дају допринос одрживом развоју у складу са циљевима одрживог развоја УН до 2030. омладина из Покрета горана Војводине је уредила зелену површину у дворишту амбуланте. Истовремено, о томе су причали и деци из ОШ„23. октобар“ како би њима као будућим генерацијама објаснили зашто су такве акције важне и ускладити се са светским трендовима у заштити животне средине. Покрет горана у свему томе подржали су ГИЗ (Deutsche Gesellschaft für Интернатионале Zusammenarbeit), Канцеларија ЕУ у Београду и Београдска отворена школа.
Благојевић објашњава да је намера да тај дијалог не буде активност само у склопу израде новог Плана развоја Карловаца, него пракса која ће се сваке године дешавати.
- Намера нам је да то буде традиција и у том смислу планирамо да потпишемо споразум са локалном самоуправом, предствницима удружења и привредника и тако се сви обавежемо да ћемо једном годишње да се окупимо и причамо о развоју Карловаца, да не би тај документ, као раније, био само папир који заврши у некој фиоци – напомиње Благојевић. – На то, уосталом, обавезује и Закон о планском систему, који каже да су све локалне самоуправе дужне да га креирају и праве годишњи buyet и планове рада у складу са њим. Тренутно не постоји механизам којим министарства и републички секретаријати могу да натерају општине да примењују планска документа.
Идеја за дијалог проистекла је из учешћа Покрета горана у изради Плана развоја општине, које све локалне самоуправе у Србији на основу Закона о планском систему морају да креирају. Првобитно је требало да горани окупљају грађане и разговарају са њима о том документу као подршка општини у том послу. Како планирана динамика за израду тог стратешког документа због пандемије коронвируса није била остварива и са извесним закашњењем се пројектни задаци ипак испуњавају, горани су своје снаге и знање усмерили на израду плана, прихватајући да буду координатори радних група за заштиту животне средине и друштвени развој, што је област којом се као организација и баве. На три радна састанка дефинисали смо проблеме и изазове у Сремским Калровцима, циљеве којима треба сви да теже и predlloge мера и активности који треба да се спроводу у наредних седам година да би се области животне средине и друштвеног развоја развијале како треба. Тај процес још увек траје и сам документ би требало до краја јуна да буде готов.
- Сремски Карлови плански документ развијају кроз три области: друштвени развој, економски развој и инфраструктура и заштита животне средине - напомиње Благојевић. – Дефинисани су кључни проблеми и изазови и ми ћемо их презентовати нашим суграђанима кроз штампану публикацију „Карловачки дијалог“, који ћемо поделити свим домаћинствима како би видели на чему се до сада радило, шта је то што су они који су учествовали у изради оценили као главне проблеме, а шта као развојне шансе, уз могућност да и сами грађани дају допринос тако што ће на месту предвиђеном за то на тој публикацији уписати своје предлоге и виђења или то урадити електронски. Желимо, другим речима, да подигнемо учешће грађана у процесима који имају везе са развојем наше општине. Време је да се сви пробуде, увек је лако упирати прстом и скривати се иза туђег неуспеха.
