Регионална депонија корак ка одговарајућем решењу одлагања отпада

НОВИ САД: Планом генералне регулације Регионалне депоније и далековода, који је на јавном увиду до 20. априла, обухваћено је подручје површине 244,35 хектара.
o
Фото: Dnevnik (arhiva)

Регионални центар за управљање отпадом обухвата и садашњу Градску депонију, чија је санација планирана и предвиђено је да се ту одлаже отпад не само из Новог Сада већ и из Бачке Паланке, Бачког Петровца, Беочина, Жабља, Србобрана, Темерина и Врбаса.

Нови Сад већ деценијама нема одговарајуће решено одлагање отпада, а не би требало заборавити да се садашња несанитарна депонија, на само шест километара од центра града, користи за одлагање комуналног отпада од 1963. године и нема употребну дозволу, те таква каква јесте представља опасност по животну средуну.

Систем управљања отпадом обухвата сакупљање, трансфер, одређени третман, рециклажу, поновљену употребу и коначно одлагање отпада, на начин који неће негативно утицати на квалитет животне средине.

У којој ће мери депонија угрожавати животну средину зависи највише од изабраних техничко-технолошких решења при пројектовању, а касније и изградњи Регионалног центра.

Урбанисти су у тексту плана констатовали да одлагање отпада тренутно не функционише по принципу савремено организованих депонија. Током 2015., 2016., 2017. и 2018. године депоновано је око 800.000 тона отпада, односно дневно буде одложено око 650 тона, што је око 20.000 месечно и 240.000 тона годишње.

Имајући у виду регионални карактер планиране депоније, процењено је да ће ту до 2063. године бити одложено око седам и по милиона кубика отпада, који ће одговарајућим механичко-биолошким третманом бити смањен.

Комплекс будуће Регионалне депоније подељен је на неколико целина, односно на простор за садржаје у функцији депоније, површину садашњих и планираних депонијских поља са постројењем за пречишћавање отпадних вода и заштитно зеленило. На тој површини предвиђене су управне зграде, портирнице, колске ваге, дезобаријере, затим противпожарни резервоар, паркинг, простор за складиштење, али и онај за третман грађевинског отпада. Планиран је и рециклажни центар са халом за развраставање примарно сепарисаног отпада, место за механичко-биолошки третман (МБТ) отпада, те манипулативни плато, простор за боравак радника, одржавање возила, разврставање и балирање отпада и за секундарне сировине. Осим тога, предвиђен је и магацин, као и садржаји у функцији инфраструктуре (пречишћавање отпадних вода, трафостанице, бунари техничке воде и друго).

Од укупних 244,35 хектара, највећи део простора, 105,5 хектара, намењен је заштитном зеленилу на површинама јавне намене, као и заштитном зеленилу на површинама осталих намена (14,9 хектара). Депонијска поља тренутно се простиру на 22,93 хектара, док ће новопланирана поља са постројењем за пречишћавање отпадних вода и платоом за инертни отпад заузимати 64,53 хектара.

За објекте у оквиру Регионалног центра, урбанисти су предвидели 5,5 хектара, као и 0,72 за пословни комплекс. Осим тога, 18,55 хектара намењено је за саобраћајнице, 11,6 хектара за канале и ретензије и 0,06 хектара заузима насип.

Предвиђено је шест засебних касета за одлагање отпада, које ће представљати технолошко-функционалне целине, и свака од њих одводњаваће се са по две, што је укупно 12 црпних станица. Свака касета имаће шест дренажних поља, подкасета, које ће бити одвојене зечијим насипима, тако да ће се ка пречистачу одводити само процедна вода из подкасете у експлоатацији, док ће већина атмосферских вода из празних подкасета испарити.

Приликом градње нових депонијских поља, требало би обезбедити нов пасивни систем за одвођење депонијског гаса из тела депоније (биотрнови), док ће инсталацијом активног система за одвођење гаса, проблеми непријатних мириса бити сведени на минимум, те спречена оштећења рекултивисане депоније. Осим тога, спаљивање биогаса на високотемпературној бакљи смањиће емисију метана (Ћ4), као и негативан утицај на озон. Урбанисти предлажу да се депонијски гас користи за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије, и то преко гасних турбина и измењивача топлоте.

Снабдевање водом и одвођење отпадних и атмосферских вода, на простору садашње депоније, није адекватно решено нити је одговарајућег капацитета, тако да је планирана нова инфраструктура, која ће бити повезана на постојећу мрежу. Предвиђена је “прстенаста” мрежа с одговарајућим бројем надземних и подземних хидраната, као и припадајућом опремом за противпожарну заштиту. Одвођење отпадних и атмосферских вода ће бити решено сепаратно, одвојеним системима за санитарно-фекалне, технолошке и атмосферске вода. Прикупљене воде ће, преко црпне станице, бити оријентисане ка постројењу за пречишћавање, а затим упуштене у отворени мелиорациони канал.

Хоризонталним дренажни систем ће бити постављен на водонепропусну и нивелационо уређену површину, дно санитарне депоније, и прихватаће атмосферске процедне воде заједно са оним из комуналног отпада. Та вода ће се одводити до сабирног колектора и након тога до припадајуће црпне станице и постројења за пречишћавање. Пречишћене процедне воде биће враћене на депонију и коришћене за рециркулацију (заливање, одржавање хигијене и слично), с тим да ће бити дистрибуирана посебном мрежом.

Уз отворену канализациону мрежу дефинисан је заштитни појас ширине пет метара, с обе стране канала и ту је једино могућа градња интерне саобраћајнице.

Како је у тексту плана објашњено, биоразградиви отпад са њива, из вртова, паркова и гробља биће одложен на депонији до изградње компостилишта и постројења за третман таквог отпада. Начин третирања осталог органског отпада биће дефинисан пројектом за Регионални центар управљања отпадом. Кабасти отпад ће, како је наведено, бити прикупљан у Рециклажном дворишти и ту привремено складиштен до даље обраде.

Ј. Вукашиновић

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести