С тезги које су распоређене на централном тргу и Тргу патријарха Бранковића карловачки виноградари нуде посетиоцима грожђе по 100 до 150 динара килограм и осим прошлогодишњих вина и оних из ранијих берби, у понуди је и шира – слатко вино, за које траже 200 динара по литру.
Дугогодишња пракса показује да ту најпопуларнију и најпосећенију манфестацију у години највише гостију походи другог дана, винари овог пута задовољно трљају руке и кажу да је мимо очекивања, на њиховим тезгама и у петак било много љубитеља божанског пића. Лазар Павловић из винарије „Курјак” каже да су се на његовој тезги највише тражили бермет, шардоне, али и аутохтона сорта створена на Институту за виноградарство у Сремским Карловцима – неопланта. Павловићи неопланту производе као полуслатко вино и за њом влада права јагма. Иначе, каже он, у последње две до три године приметан је тренд тражње полуслатких вина.
Да се трендови мењају и код потрошача, потврђује и Павловићево запажање да последњих година долазе људи који имају профилисан укус и траже одређена вина. Истог је утиска и Миладинка Беба Апатовић из винарије „Апатовић”.
– Сада вино на Грожђебалу купују прави познаваци тог пића – каже Беба Апатовић. – Веома је приметна разлика у том погледу у односу на претходне године. Интересантно је и да је међу конзументима све више младих, и то оних који цене квалитет и знају шта хоће.
Током прва два дана манифестације, осим вина био је тражен и куглоф. Освајач другог места на локалном фестивалу куглофа Снежана Шварц Јанић истиче да не памти када је била толика потражња за тим колачем.
– Имам утисак да га купују као сувенир, битно им је да понесу куглоф из Карловаца као успомену – каже Снежана Шварц. – Све што смо од врста направиле, купује се као да је џабе.
Прва два дана Грожђебала Карловцима је продефиловала река људи, међу којима има и доста странаца. У званичној посети општини су представнци градова-побратима Тивта, Горлица у Пољској, Новочеркаска у Русији и Бардејова у Словачкој, а гости Сремских Карловаца су и учесници пројекта „Европска оса Запад–Исток” из четири државе Старог континента, њих стотину.
Велики број посетилаца ове манифестације сваке године као разлоге за долазак наводи свечарску атмосферу, вино, забавни програм за који су, између осталих, овог пута били задужени „Рибља чорба”, Харис Џиновић, а вечерас „ЈУ група”.
Карловчанка Мирјана Ирга памти послератне Грожђебале и време када су и суграђани доприносили његовој реализацији. Она је као дете, али и многи други из њене улице, продавала гостима крофне и лепиње.
– Из године у годину све је лепше на Грожђебалу – каже Мирјана Ирга. – Лепо је видети много младих и да све протиче са стилом и без икаквих проблема. Право је освежење тамбурашка бина у Улици патријарха Рајачића. Та манифестација од великог је значаја за туризам и уопште добробит Карловаца.
Текст и фото: З. Милосављевић
