- Као и сам човек, „Новкабел” је имао фазе рођења, младости, зрелости, па и врхунац у свом постојању, али, нажалост, и крај - истиче некадашњи в. д. генералног директора у „Новкабелу” Миле Ђапић, данас тамо запослен по уговору о делу, као лице за спровођење мера заштите од пожара. - Производња каблова и даље је неопходна по читавом свету, замена за бакар још није пронађена. За производима које је НФК сасвим одговарајуће по свим стандардима стварао и даље постоје потребе. Само сада то неки други раде. Могли смо и ми у НФК то и даље радити, уз одређене измене и прилагођавања постојећим условима на тржишту.
Новосадска фабрика каблова онована је 12. октобра 1921. године, а почела је да ради годину дана касније, 12. септембра 1922., као филијала будимпештанске фабрике у систему “Фелтен и Гијом”. Матична фабрика “Фелтен и Гијом” је, 1922. године, од Новосадске кудељаре у Радничкој 2 откупила један магацин и преуредила га за своје потребе. У почетку су ту само довршавани једноставни кабловски производи и тај посао је радило 14 радника. Током 1928. и 1929. године у фабрици се израђује одређена врста каблова и челичних ужади, и број радника достиже 55, а пред почетак рата 1941. године у фабрици је било 380 радника и производња је била око 740 тона. За време рата фабрика није прекидала да ради. Интересантно је истаћи податак да је тада произведено челично уже од 1.000 квадратних милиметара пресека, што је био највећи пресек кабла произведеног у једној фабрици. Број радника у том периоду варирао је од 70 до 400, с тим да су више од две трећине чиниле жене, што је и разумљиво због ратних дешавања. Обнова фабрике после рата била је мукотрпна. Током бомбардовања савезника, оштећена је електрична централа, те фабрика није имала електричну енергију. Окупатор је током повлачења однео све што се могло однети. Тада је у фабрици било 260 запослених.
Најбољим временом Новосадске фабрике каблова сматра се период од 1976. до 1986. године, а највеће признање икад добијено била је награда АВНОЈ-а, 14. децембра 1982. године, додељена најуспешнијем предузећу у СФРЈ у оно време. У „Новкабелу„ су се у неком периоду производили и рачунари. Поред производње ПВЦ гранулата, у јулу 1985. године је у рад пуштена нова модерна Аутоматска миксерска линија за производњу гумених мешаваина. Са пројектованом производњом од 5.000 тона готових гумених смеша годишње, „Новкабел” постаје један од најзначајнијих произвођача у нашој земљи. За Дан Републике, 27. новембра 1985. године, пуштена је у рад фабрика микрокабела, а у октобру 1987. почела је редовна производња оптичких каблова у овој фабрици. Први оптички кабел произведен у „Новкабелу„ положен је на релацији Нови Сад - Футог, у дужини од 15 километара.
- Замислите, предузеће производи каблове, али и „че”-ужад и надземне „ал-че„ проводнике јер велика је сличност у технолошком поступку израде, па правите нешто што други немају или не знају и на тај начин постајете врхунски произвођач чак и тог веома важног артикла на тржишту - оживљава сећања Миле Ђапић. - Још када се зна да то једино НФК ради у држави... Исто тако, у НФК поседујемо ливницу, па производњу гумених мешавина у сопственој фабрици гуме, производњу пластичних маса у сопственој фабрици ПВЦ гранулата, фабрика обуће „Борово” нам одаје признање што им радимо материјале за ципеле... Све што се могло направити сопственим радним потенцијалом и условима - направљено је. Понекад смо говорили да смо организовани као комбинат јер смо готово све себи обезбеђивали. Зато је ова фирма била моћна и призната не само у нашој земљи, већ и ван ње.
Распад некадашње Југославије, од 1990. године па надаље, и догађаји који су потом следили имали су тешке последице по пословање фабрике. Пре свега, изгубљено је домаће тржиште, прво Словеније и Хрватске а после и Македоније и Босне и Херцеговине. Као најтежи у историји „Новкабела”, може се окарактерисати период од 2000. до 2003. године, када предузеће запада у дубоку кризу. Ипак, и током санкција и бомбардовања, као и врло сложених спољнополитичких и екномских околности, ту се радило. Уз употребу домаћих средстава и сопственог знања, реконструисана је производна опрема и уведене су технолошке иновације.
Б. Павковић
Име-скраћеница „Новкабел” и Октобарска награда
Име “Новкабел”, као скраћеница за Новосадску фабрику кабела, први пут се појављује 1946. године. Већ 1947. године 429 радника својим ентузијазмом и радним заносом надмашује предратну производњу. Био је то преломни период ове фабрике. Током 1948. и 1949. године подигнута је нова управна зграда, која је доскоро постојала у Радничкој улици. Стара је била премала, а фабрика је постала организованија, јер је имала производни, комерцијални и привредно-рачунарски сектор. Период од 1963. до 1970. године представља један од најважнијих у раду и развоју. На „историјској” седници Радничког савета, 12. септембра 1963. године, донета је једногласна одлука да се комплетна фабрика пресели у Индустријску зону града, на данас познату локацију. Производња је на новој опреми, уз пресељење, успешно организована, тако да је „Новкабел” 1969. године добио Октобарску награду из области привреде за остварене резултате, успешну реконструкцију и модернизацију предузећа.
