Када је реч о епидемијама у Војводини, од 15. јуна до 14. јула пријављно их је укупно седам, од којих су три епидемије салмонелозе, две туберкулозе, једна породична епидемија великог кашља и једна епидемија егзантема вирусне етиологије.
Контрола здравствене исправности воде из свих осам јавних бунара у Новом Саду показала је неисправност у физичко-хемијском погледу. Међутим, микробиолошка контрола и физичко-хемијске анализе исправности воде за пиће показале су да је она здравствено исправна у 95 одсто узорака од укупно 540 урађених анализа из Фабрике воде и водоводне мреже. На основу параметара еколошког и хемијског статуса површинских вода, Институт закључује да је најбезбедније место за купање Дунав – Штранд, док Бегечка јама и Дунав – Футог одступају од прописа.
– Без обзира на то што резултати анализа показују да вода одговара квалитету воде која се може користити и за рекреацију и за купање, суштинска општа напомена јесте да се не препоручује њена употреба уколико, није омогућено непосредно туширање и хигијена здраствено исправном водом – рекла је доц. др Милка Поповић.
Када је у питању ниво буке у животној средини, јунски резултати показују да је и даље најбучнија Партизанска улица на Салајци, а најниже вредности укупне буке утврђене су на Новом насељу. Дневна и вечерња бука најнижа је на Сајмишту и у Змај Јовиној улици, а ноћна на Новом насељу. По подацима Института, четвртина становништва сматра се веома узнемиреним буком.
Током претходног једномесечног периода лабораторијска анализа здравствене безбедности и квалитета 106 узорака хране показала је кроз анализе непоклапање с прописима у два контролисана узорка.
Као водећа обољења Институт наводи респираторне инфекције, од којих је регистровано највише запаљења плућа, али трећину мање у односу на прошлу годину. Цревних заразних болести је десет одсто мање. Од укупно 262 пријављене оболеле особе, забележена су 94 случаја заразног пролива, 64 акутна гастроентеритиса и 72 случаја салмонеолозног тровања храном, што је 40 одсто више у односу на прошлу годину.
– Лето је период када заиста региструјемо више цревних заразних болести чији се узрочници преносе путем хране – објаснила је прим. мр сци. мед. Снежана Медић. – То могу бити бактеријске или вирусне инфекције. Од бактеријских, најчешћа је салмонела. Осим тога, то могу бити разне друге бактерије, могу бити условно патогене које се толико размноже у храни, поготово у оној која се не чува на одговарајући начин: када нема фрижидера, када се чува на собној температури... Када је реч о вирусним ентероколитисима, могу се такође пренети путем хране, како и преко прљавих руку. Када је хигијена руку код деце у питању, родитељи морају стриктно да поведу рачуна о томе јер је контакт један од начина да се те инфекције пренесу. Битна је добра термичка обрада намирница, поготово кад је реч о месу, млеку и јајима.
А. Веселиновић
Б. Ђикановић
Сифилис и ХИВ
У групи полно преносивих болести регистровано је укупно 36 оболелих, што је 26 одсто мање него у истом периоду лане, а 38 одсто мање у односу на претходни месец. У посматраном периоду пријављено је десеторо оболелих од сифилиса, 14 оболелих од хепатитиса Б и Ц, а откривена су и два случаја ХИВ вируса.
