Суграђанка Тамара Савић власница је керамичарског атељеа „Икос” и више од деценије се бави израдом предмета од глине, попут шоља, посуда, тањира, саксија, држача за сапун, разних украса...
– За израду предмета од керамике сам се определила због њене естетске и употребне вредности – објашњава Тамара Савић, додајући да је, студирајући на Академији уметности, открила љубав према керамици, а животне околности су је довеле у Нови Сад.
За њу је глина посебна по свему, али ју је изабрала пре свега због могућности да јој се „удахне живот” и да употребна вредност на много начина, а осим тога, у њој проналази свакодневну инспирацију.
Тамара Савић је уверена у то да се ручни рад цени код нас као и у иностранству, међутим, платежна моћ грађана не може да се пореди, па се зато понекад стиче утисак да на овим просторима уметнине нису цењене.
– Том утиску доприносе и људи који на ручни рад гледају само као на хоби, па нису спремни да издвоје ни десетину његове праве вредности – објашњава наша саговорница. – Једини савет, којим сам се и ја водила, а који бих дала оном ко жели да се бави сличним послом или да се упусти у приватни бизнис је: будите упорни! Упустити се у бизнис није процес чији се резултати могу видети преко ноћи, нити је стварање успешног бизниса једноставна ствар. Као уметник, сусрећем се с многим препрекама, али када предмет, уобличен и осликан мојом руком „нађе дом” и оплемени нечији простор, преплави ме задовољство и помогне ми да бар накратко заборавим на све изазове.
– Надахнуће проналазим у готово свему што ме окружује – каже Тамара. – Није битно да ли је то биљка раскошних боја, моји љубимци, две мачке, пас и корњача, одлазак у шетњу, или ћерке.
Мотиви и боје одређеног комада зависе од бројних фактора, али Тамарин стил је доследан и описује га као „поетика дечјег и једноставног”.
– За мој стил је карактеристична гранулација глине, односно ситно самлевен камен који подноси високе температуре и меша се с глином, даје јој текстуру и чврстоћу, што је посебно битно за купце – објашњава наша саговорница. – Када је реч о бојама, увек су ми се допадали пастелни тонови који умногоме зависе од изабране врсте глине за моделовање, па се некад не могу постићи одређени нежни тонови.
Тамара истиче да на сваки предмет гледа као на парче глине које постепено „оживи”. Руком обликовани радови пеку се два пута, на 900 степени Целзијуса, а затим и до 1.100, да би постали што издржљивији.
– Израда производа је захтевна, има много фаза од којих не бих могла неку да издвојим као лаку, тешку, дужу или краћу – истиче Тамара. – Од идеје до реализације, када би се цео процес сажео у један дан, просечно време за шољу би било неколико сати.
Купци Тамарине производе могу погледати на друштвеним мрежама „Инстаграм” и „Фејсбук”, у онлајн шопу zanateria.rs а, ускоро и на komunamarket.rs, док од продавница могу да посете „Јуцин дућан” у Новом Саду, „Веркштат” у Петроварадину, сувернирницу Музеја Војводине, а могу их наћи и у Суботици (галерије „Спин” и „Натура стил”) и Зрењанину (Галерија „023”), као и у Тамарином студију у Новом Саду.
С. Ковач
