Данас тај свет знатно лакше долази до изражаја, те се, поред школа и курсева, једна екипа младих пре неколико година досетила да око одређених тема фотографисања окупља оне који желе у томе да се окушају. Тако је настао тим “Уфоткавање”.
- Фотографисање ме је увек привлачило, имао сам фото-апарат, као и колекцију фотографија насталих на различитим догађајима и местима током 10 до 15 година – сећа се оснивач и идејни творац “Уфоткавања” Милош Спасић. – Те фотографије су сви волели да виде, а убрзо се пружила прилика да похађам и курс. Посматрајући људе на курсу, помислио сам да бисмо заједно можда могли да организујемо нешто где бисмо окупљали оне који воле фотографисање и да у том смислу радимо и за друге. Идеја се допала и водитељки курса, која ми је уступила своју Фејсбук страницу. То је био простор за изражавање идеја, а ја сам тежио да буде отворена прича у којој може да учествује било ко.
Активности и договори за „Уфоткавање“ од самог почетка, па и данас функционишу преко истоименог профила на Фејсбуку и Инстаграму, јер на тај начин информације најбрже стижу до младих. За сваку тему могу да се пријаве и они који воле да фотографишу и заинтересовани за улогу модела. Свако може да фотографише опремом коју има, од телефона до луксузних фото-апарата.
- Један од догађаја које смо организовали било је уфоткавање на песку и све се догађало на Официрцу – истиче Милош. - Тада нам се одазвала и плесна школа „Партизан 2“, њих 15 је плесало на песку, ми смо их фотографисали и то су били добри модели који су стварали нешто атрактивно.
Учесници имају слободу да на “Уфоткавању” објаве своје фотографије, доступне свима, јер тако велики број људи може да сазна за њих и њихове радове.
- Многи имају интересовање за фотографију, а неки и искуство, али по мом мишљењу, кадар је нешто у чему се људи разликују – сматра Спасић. – Техничке стране фотографије и фото-апарата су се доста развиле, због чега је, према квалитету фотографије, тешко разликовати аматера од професионалног фотографа. Када неко да неколико хиљада евра на фото-апарат, који у себи има обиље постпродукције, сам фото-апарат ће створити добру фотографију, али не и кадар. Кадар је немогуће средити било каквом постпродукцијом, јер из њега извире идеја о томе шта је фотографија, шта представља и какву поруку носи.
Међутим, уз смисао, до доброг резултата могуће је стићи вежбом.
- Поред самоедукације и искуства, разговарао сам са другим фотографима. Највише сам научио као помоћни фотограф, а онда сам се ја нашао у улози тог који даје савете, препоруке и идеје. Највише волим кад не знам одговор на неко питање, јер томе посветим највише пажње. Пронађем одговор на питање, он је сазнао нешто ново, али сазнао сам и ја – закључује Милош Спасић.
Један од највећих догађаја био је Фотомаратон на Фрушкој гори, у сарадњи са ПСД „Железничар“, удружењем „Фрушкаћ“ и компанијом “Вин-вин”. Кроз фотографије су приказане три теме – „Сенка“, „Рефлексија“ и „Стазе“.
- На самом почетку обишли смо језеро, где је наша препорука била да ту ураде фотографије рефлексије. Тему стазе могли су да раде на сваком кораку, док је видиковац „Орлово бојиште“ пружао могућност за све три теме, а поготово за сенке. Свако од учесника слао је по једну фотографију. Такмичење је имало и наградни карактер, те смо оцењивање поделили на два дела. Један је био комерцијални – путем лајкова на Фејсбуку, а у другом делу смо ми, као чланови тима, бодовали фотографије.
Б. Павковић
