УЛИЦА ИСПРЕД ФУТОШКЕ ПИЈАЦЕ ЖИВИ СВОЈИМ РИТМОМ Од чарапа до старих сервиса А СВЕ СЕ ПРОДАЈЕ СА КАРТОНА

Од чарапа по 100 динара, памучног доњег веша, до стаклених чаша, тањира и бокала који се благо пресијавају на јутарњем сунцу, батерија, ножева, књига и славина за судоперу – све ово понекад одаје утисак да се испред пијаце може пронаћи више ствари него унутар ње.

Улични продавци, већином позната лица редовним посетиоцима Футошке пијаце, своје место заузимају прецизно и уходано. Свако има свој кутак, а муштерије знају где се шта налази. Госпођа Мира, која већ 15 година продаје чарапе и веш, каже да посао јесте тежак, али се још увек исплати.

– Људи узму једну-две ствари, па се врате. Чарапе, поткошуље, гаће, то свима треба. Није скупо, а квалитет је добар – рекла је Мира кроз осмех, док слаже нову робу на сточић прекривен најлоном. – Кад није претопло лакше је радити па остајемо дуже и више продамо. Инспекција нас не дира докле год и ми поштујемо нека неписана правила, није океј да баш направимо овде хаос и развучемо робу на све стране. 

Цене чарапа по пару крећу се између 100 и 200 динара, мушки и женски доњи веш кошта од 250 до 300 динара, али су неки женски модели мало скупљи. Поткошуље, пиџаме и мајице крећу се између 400 и 1.000 динара.

Поред ње на клупи, која му служи као одмор, са белог чаршава прошараног црвеним и плавим мрљама стаклену галантерију продаје Илија Мирић. Он нуди стаклене флаше, бокале, чиније, вазе, тањире и чаше.

Грађани који долазе на пијацу често несвесно допуњују кућне потрепштине мимо планираног списка. Неки узимају чарапе успут, други стају због занимљивог сервиса за кафу или пешкира по повољној цени. Иако се ова продаја формално налази у сивој зони, већина Новосађана је доживљава као неодвојив део атмосфере пијаце. Неретко се баш код ових продаваца нађе оно што се у великим продавницама више не може купити, а уз то се добије и која прича, савет или макар благи осмех.