Обилазећи предграђе и места око Новог Сада, група младих ће упознати различите људе који ће с њима поделити тајне старих заната, а потом ће сви учествовати у практичном делу. Све је наишло на изузетно интересовање, те „Занатека“ има 17 пријављених.
– Желимо да повежемо младе с одраслима који поседују одређено знање у области заната и на тај начин чувају традицију Војводине и Србије – објашњава студенткиња омладинског рада Франческа Форнари, која је заједно с колегиницом Невеном Сићевић осмислила програм и заједно га воде. – Сматрамо да су занати и традиција, нажалост, помало заборављени, а да младима ипак могу бити занимљиви и корисни. Дружећи се са старијим генерацијама, на тај начин имају прилику да науче нешто ново или унапреде неке вештине и раде тимски.
Одлазак у Сремске Карловце био је прва прилика за нешто несвакидашње, где су млади посетили ресторан домаће кухиње и упознали словачка кувана јела. Ипак, још је у току међусобно упознавање учесника и њихових интересовања.
– Нас две имамо предлоге, али најважније је да од младих чујемо шта их интересује – наводи Франческа. – Наше идеје су, рецимо, израда сапуна, коришћење лековитог биља, вајарство, грнчарство, израда ношње за фолклор, као и сам фолклор, песма, плес, народна музика и приповедање.
Сва постигнућа „Занатеке” биће представљена у оквиру профила на „Инстаграму”. Осим конкретног упознавања заната и техника, млади ће учествовати у својеврсном процесу неформалног образовања, у оквиру којег ће разговарати на различите теме које су на неки начин повезане с традицијом, попут појма родних улога, утицаја национализма на младе, коришћења друштвених мрежа и интернет-садржаја, и слично.
– Различите су струке и интересовања наших учесника – истиче Франческа. – Рецимо, међу њима су млади који се баве маркетингом, те би то могло користити занатлијама које желе своју професију да представе у јавности или на интернету. Такође, имамо младе који се баве фолклором, педагоге и лингвисте.
„Занатека” ће очувању традиције и заната помоћи на креативан и иновативан начин.
– Традицију можемо чувати преко друштвених мрежа и профила које ћемо користити за то да неки занати постану видљиви, а такође верујемо да се неке технике у занатима могу користити на иновативан начин – потврђује Франческа. – Рецимо, технике веза, хеклања и штрикања планирамо да применимо на нешто савремено, односно употребимо стари дизајн за нешто модерно. Добар пример је прављење ћилима од пластичних кеса.
Еколошки моменат једнако је важан.
– Младима, али и осталим генерацијама, тако приближавамо некадашњи здравији начин живота и желимо да покажемо да је то и данас могуће – наглашава Франческа. – Рецимо, старије генерације нису толико користиле пластику или хемикалије као ми данас. Уместо тога, користили су папир и стакло, а сапун су правили од старог уља или пепела. Хоћемо младима да покажемо да постоји еколошка алтернатива за коју можда могу да чују од својих баба и деда.
Иако је тек почетак, креативни програм „Занатека” дао је значајне резултате.
– Нас две смо изузетно задовољне. Видимо да су млади веома мотивисани, а и ми смо. Имају велики потенцијал и схватиле смо да ћемо до априла, колико буде трајао програм, успети да реализујемо нешто значајно за младе, као и старије, које ћемо посећивати, а такође и за заједницу која ће пратити нашу страницу на интернету – закључује Франческа Форнари.
Б. Павковић
