Данас је у тој згради, изграђеној у облику ћириличног слова „П” Огранак Српске академије наука и уметности.
О години изградње сведоче број 1852 и иницијали „ГС”, који заједно указују на првог власника тог здања Георгија Сервијског, чији преци су поседовали кућу на истој парцели од 1770. године, када ју је његов предак карловачки трговац Аксентије Ђурковић купио од Јосифа Јовановића, који је био брат митрополита Винћентија. Првобитна кућа изгорела је током Буне, да би нову пројектовао и саградио, како се претпоставља, новосадски инжењер Јован Бугарски, који је 1838. године дипломирао у Будимпешти, након чега се доселио у Нови Сад.
Владика Платон Атанацковић откупио је зграду од породице Сервијски 1861. године, да би по њему то здање на крају и добило име. Велики део те куће владика је уступио Матици српској 1864. године, да би након тога, у периоду од 1867. до 1901. године, зграда Платонеум била седиште бачких епископа, а 1935. године је постала Мушка реална гимназија. За време Другог светског рата претворена је у Мађарску гимназију, а у послератном периоду – од 1946. до 1961. године, у њој су биле Занатска и Виша педагошка школа. Након тога, зграда је уступљена на коришћење Универзитету у Новом Саду, после чега се у њу трајно уселила Војвођанска академија наука, која је 1992. године постала Огранак Српске академије наука и уметности.
Иако је током времена често мењала намену и кориснике, представљајући седиште значајних световних и црквених институција, зграда Платонеума истрајна је у својој основној функцији – служби грађанима Новог Сада, као и очувању културног живота Новог Сада.
Д.Андулајевић
