Бивши хрватски заробљеници поново траже одштету од Србије

ЗАГРЕБ: Хрвати, које су током последњег рата заробиле српске снаге, поново траже одштету или, како кажу сатисфакцију за дане проведене у заробљеништву, а према већ поднетим тужбама одштетни захтеви се појединачно крећу од 1.000 до 80.000 евра, пише загребачки Вечерњи лист. 
srbija hrvatska
Фото: Tanjug (Z. Žestić, ilustracija)

На основу тих тужби, бивши хрватски заробљеници траже од Србије надокнаду за све проживљено, односно, за сваки дан поведен у заробљеништву као и за сваку повреду коју су, како тврде, задобили током тог периода.

Окупљени у удружењу које су назвали "Хрватско друштво логораша српских концентрацијских логора (ХДЛСКЛ)" обележили су 14. август као свој дан, а председник вуковарске подружнице тог удружења, Здравко Комшић, изјавио је да не види никаквог посебног помака по том питању, иако Хрватска покушава да процесуира неке од особа које су, како каже, биле одговорне за њихово заробљавање.

"Очекујемо од државе да нам помогне или да ми њој помогнемо како би добили одређену одштету или сатисфакцију за дане проведене по логорима. Исто тако желимо и да се укине јурисдикција Србије за почињене ратне злочине на територији Хрватске", рекао је Комшић за Вечерњи лист.

Већина њих се, каже, налази на потерницама и због тога не смеју да прелазе хрватску границу, јер се не зна када би и где неко могао да их ухапси.

Комшић тврди да су те потернице Србије наводно настале на основу њихових признања у време када су, како каже, били психички и физички малтретирани за време боравка у заробљеништву..

"Тражимо да се то укине па ако треба да се онемогући и улазак Србије у ЕУ", рекао је Комшић. 

Председник жупанијске подружнице ХДЛСКЛ-а Драгутин Гузовски испричао је да је преко свог адвоката у Новом Саду, у јулу прошле године покренуо прву приватну тужбу против државе Србије којом тражи исплату нематеријалне штете за све преживљено у, како наводи, "логорима у Србији". 

После те тужбе, пише Вечерњи, на исти корак се одлучило још неколико десетина бивших логораша. 

"Све тужбе су основане, а у јуну су одржана припремна рочишта. Најављено је да ће у новембру и децембру ове године у Вишем суду у Београду бити одржане и главне расправе. Поштовали смо процедуру па смо покренули и поступак за мирно решење спора, односно, нагодбу", рекао је Гузовски.

Тумачи да је Србија самим прихватањем тих тужби "признала постојање логора на својој територији".

Иначе, чланови тог хрватског удружења данашњи дан обележавају као Дан логораша, када је 1992. године код Неметина, обављена највећа размена заробљеника.

Тога дана код Неметина је размењено 714 ратних заточеника.

Вечерњи пише да према званичним подацима ХДЛКЛ током последњег рата су српске снаге наводно заробиле више од 30.000 хрватских бораца, који су се налази на подручју Србије и Хрватске.

Ипак, статус заробљеника у Хрватској добило је око 8.000 особа.

EUR/RSD 117.1474
Најновије вести