Директор Института „БиоСенс“ Владимир Црнојевић рекао је да је то први корак дигитализације пољопривреде Србије, и да се тиме омогућава да сви подаци и активности у раду буду регистровани и да произвођач генерише дигиталну књигу поља, коју после може размењивати с различитим корисницима.
„То је развијено за произвођаче, али радићемо на томе да ту апликацију прилагодимо и за државну управу, саветодавне службе, осигуравајуће куће и истраживаче“, истакао је Црнојевић.
Центар дигиталне пољопривреде Србије један је од првих резултата заједничког рада Владе Србије и истраживача Института „БиоСенс“ на увођењу информационих технологија у пољопривреду. Како је навео, тај центар је пример практичне примене иновативних ИТ решења и дигитализације у циљу повећања ефикасности и конкурентности домаће пољопривреде.
Председница Владе Србије је објаснила да је „БиоСенс“ европски првак у истраживању и развоју и да је победио на најзахтевнијем програму ЕУ за истраживање и развој „Хоризонт 2020“, те да ће, захваљујући њему, Нови Сад, Војводина и Србија постати европски центар изврсности за пољопривреду.
Ана Брнабић о Чанку и Каталонији
На молбу да прокоментарише одлазак председника Лиге социјалдемократа Војводине Ненада Чанка у Барселону, где је присуствовао референдуму о независности које је организовала регионална влада те покрајине, мимо сагласности централних власти, председница Владе Србије Ана Брнабић казала је да свако има право да путује где хоће и ради шта хоће.
„Као председница Владе Србије, морам да кажем да поштујемо територијални интегритет и суверенитет Шпаније. Шпанија је огроман пријатељ Србије и била је уз нас у тренуцима када је било врло, врло тешко. Поштује Србију, поштује наше ставове и ја бих волела да ми тако поштујемо ставове наших пријатеља“, изјавила је Ана Брнабић.
„Влада Србије, Покрајинска влада, ресорна министарства и Универзитет свакодневно заједнички покушавају да имплементирају знања запослених с тог института“, навела је Ана Брнабић, и напоменула да је та сарадња довела до резултата.
Премијерка је изразила наду да ће ускоро бити потписан споразум о сарадњи између Владе, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Европске комисије о бесплатном коришћењу сателитских података из Европске уније, чиме ће Србија постати прва земља која није чланица ЕУ а има приступ тим подацима.
По њеним речима, други резултат је нова зграда Института „БиоСенс“, чија изградња ускоро треба да почне, и изразила наду да ће ускоро у Новом Саду бити отворен научно-технолошки парк од 29.000 квадрата.
Председник Покрајинске владе Игор Мировић указао је на значај отварања тог центра и његов значај за пољопривреду у Војводини, али и целој држави.
„У Војводини пољопривреда представља кључну полугу економског развоја, а самим тим и овај центар, који званично почиње рад, кључни је алат за покретање економског развоја и пољопривреде у целој нашој земљи“, изјавио је Мировић.
Он је казао да је уз огромну подршку Покрајинске владе, Институт „Биосенс“, као део Универзитета у Новом Саду, показао својим целокупним ангажманом да разуме потребу и тренд, који је очигледан у нашој земљи а тиче се њеног економског опоравка.
По његовим речима, Центар дигиталне пољопривреде допринеће ефикасности, већим приносима, бољем квалитету и свим епитетима које пољопривреда мора да носи у будућности. Циљ је, како је подвукао, да у такве системе буду укључени и државни органи, министарства, надлежне службе, сви они који ће тај систем снабдевати подацима.
Платформа „АгроСенс“ омогућава да мобилни телефон постане алат кроз који се размењују правовремене, географски прецизне и релевантне информације о активностима пољопривредне производње. Реч је о подацима који имају практичну примену: сателитско праћење стања усева, локализовани метео-подаци, дигитализовани подаци о хемијском и механичком саставу земљишта, дневник активности на парцели, каталог семена и хемијских препарата, каталог најсавременијих технолошких решења за прецизну пољопривреду.
А. Савановић
