„Дневник“ у Пећинцима: У Шимановцима 70 фирми, у плану нова зона

Мала али просперитетна општина са 19.720 становника у 15 села, где до председника општине можете доћи једним телефонским позивом или га срести у пролазу, управо је добила Сертификат о повољном пословном окружењу, што јој улива наду да ће Београд једног дана почињати управо од Пећинаца. Као три стратешка правца локалне самоуправе издвојила је привреду, пољопривреду и туризам.
s
Фото: S. Šušnjević /Opština Pećinci

– На близу 1.000 хектара индустријске зоне у Шимановцима, која је почела да се развија пре десетак година и у коју је уложено преко 700 милиона евра, налази се око 70 фирми, па нам свако јутро само из Београда пристиже на посао 2.000 људи, због чега је уведена линија ГСП-а која на 50 минута саобраћа од 4 до 23 часа – каже за “Дневник”  председник општине мр Жељко Трбовић. – С обзиром на то да компанијама одговарају локације уз ауто-пут, дошли смо на идеју да отворимо још једну зону у Сибачу, на око 200 хектара, на којој је већ изграђена приступна саобраћајница.

Кад разговара са потенцијалним инвеститорима, каже, увек се потегне питање расположивости радне снаге, међу којом се највише траже возачи, магационери, инжењери и правници.

– У општини Пећинци је преко 7.000 запослених, што није довољно па су ангажовани и житељи Земуна, Сурчина, Пазове, Руме, а не само Београђани, док власницима стакленика пристижу сезонски радници чак из Шапца. Тачно је да имамо око 700 људи на бироу, од тога врло мало стручне радне снаге какву траже компаније. Посла има за сваког ко хоће да ради, што потврђују увек отворени конкурси. Једном годишње, у шимановачком хотелу „Европа” организујемо Сајам запошљавања, где радно место нађе 100-150 људи – додаје Трбовић.

У општини је регистровано око 2.100 газдинстава, од тога 1.900 активних, а на 36.000 хектара обрадиве земље у последње време подигнути су многи стакленици, због чега би у будућности требало улагати у финалну производњу и хладњаче за лагеровање. Државно земљиште могуће је узети у закуп и на 30 година за засаде тражених пољопривредних култура.

– Услуге СМС сервиса Удружења пољопривредних произвођача, које су уведене прошле године, већ користи око 800 газдинстава, добијајући тако обавештења о подстицајним програмима и субвенцијама. Помажемо им и у прикупљању документације неопходне при аплицирању за субвенције, јер има људи који нису вични томе. По селима се организују и састанци са банкарима, од којих добијају информације о могућностима кредитирања – каже он.

Будући да је пећиначки туризам у зачецима, у фокусу им је развијање природних потенцијала: Обедске баре, 42 километра реке Саве и некадашњих Нафтагасових бушотина из којих извире термална вода.


У здравство уложено 60 милиона динара

Две трећине амбуланата пећиначког Дома здравља добило је ново рухо.

– У последњих пет-шест година, око 60 милиона уложено је у здравство, што у опрему, што у обнову објеката. Амбуланте у девет насеља су реновиране, док су Сремски Михаљевци и Брестач добили нове. Пошто су места разуђена, а има доста старачких домаћинстава, набавили смо четири возила за патронажну службу, једно санитетско и мобилни ултразвук заједно са возилом, те ће сада моћи да се појача рад на терену – наводи Трбовић.


– Већ имамо доста посетилаца и туристичку организацију која је врло активна у промоцији средњовековног утврђења Купиник, цркве Светог Луке, етно-кућа у Купинову и Огару, Српског музеја хлеба, реплике свињарске колебе у Доњем Товарнику, цркве Мајке Ангелине... – набраја Трбовић. – Иако сама општина нема интерес да гради бањски комплекс, може понудити локацију или логистику. Зашто ићи у Словенију или Мађарску кад сами поседујемо такво богатство близу престонице и аеродрома?

Добра ствар, која иде у прилог борби против беле куге и одлива становништва на Запад, јесте то што услед конкуренције расту ли?ни дохоци. Са просе?ном платом од близу 60.000 динара налазе се при врху листе.

Фото: S. Šušnjević / Opština pećinci

– Као и у целој Србији, има доста празних кућа, које смо попуњавали углавном избеглим и расељеним лицима. С тим у вези, у Шимановцима смо уговорили са Комесаријатом 15 станова, а ових дана добили смо информацију да ће бити подигнута још једна зграда. Посебног прилива становништва нема, али с експанзијом привреде можемо га очекивати. Некретнине нису скупе, па за петнаест-двадесет хиљада евра можете наћи изузетно добро домаћинство са помоћним објектима и пола јутра земље, док су станови у Шимановцима 600-700 евра по квадратном метру – истиче.

Фото: Opština Pećinci

У Пећинцима раде три јавна комунална предузећа: „Водовод и канализација”, „Путеви општине Пећинци” и „Сава”, које води рачуна о уређењу гробаља, одношењу смећа и даљинском грејању.

– Дивље депоније је тешко зауставити, али смо зато једни од ретких који не изливају отпадне воде у реку Саву. Имамо по један пречистач у Шимановцима и Пећинцима, који покривају 11 насеља, док ће остала четири места добити мини-пречистаче. Што се тиче нове канализације, она је завршена у четири месне заједнице, у петој је увођење у току, а у наредних пет година биће замењена стара инфраструктура – каже председник општине.

Као социјално сензибилисана средина са претежно српским становништвом, имају чак три ромска насеља, и то у Попинцима, Доњем Товарнику и Обрежу, у којима живи већина припадника ове националне мањине.

- Имају струју и воду, а оно што су саградили помажемо им да легализују. Покушавамо колико можемо да их уведемо у све токове живота локалне заједнице, као и да спречимо осипање ромске деце из образовног система. Радно способним незапосленим грађанима преко Канцеларије за смањење сиромаштва омогућавамо да кроз друштвено користан рад зараде за своје потребе, како не би живели само од социјалне помоћи – наглашава. 

Слађа Милачић

Фото: С. Шушњевић/ Општина Пећинци

 

EUR/RSD 117.5492
Најновије вести