О решењу вишегодишњих проблема Спенса каже да је кандидовао неколико идеја о којима треба да се прича, али наглашава да ће, пре него што буде донета одлука о судбини Спенса, бити урађена озбиљна анализа која треба да покаже шта је најбоље за Град.
Шта је тачно ваша идеја, шта треба да се уради са Спенсом, који је због енормне потрошње енергената годинама у дубиози и оптерећује пореске обвезнике?
Моја идеја, мој циљ је да видимо да ли је најисплативије решење јавно-приватно партнерство. Да за Спенс нађемо приватног партнера, који би обавио одређене реконструкције, улагао у објекат да буде енергетски ефикаснији. Значи, да се изгради објекат не измештен него на том месту да добијемо нови Спенс, да се наша деца више не купају у хладном базену, да нам не цури фреон на клизалишту, да немамо ситуацију да је ледена плоча пропала 20 сантиметара у једном делу – а пропала је већ 20 година и правимо се да се то не дешава – да имамо боље свлачионице, санитарне чворове, да наши клубови имају најбоље услове и грађани боље услове за рекреацију. За изградњу новог Спенса морају да се испоштују све процедуре, да се уради студија оправданости и изводљивости.
Опозиција говори о рушењу Спенса и да ће „Променада” потонути. Како то коментаришете?
То је још једна ноторна глупост да хоћемо да срушимо Спенс. Нема никаквих закулисник радњи, ништа се не ради преко ноћи, нико не ради ништа испод жита. То сте могли да видите на многим примерима рада градске власти. Сад је најлепша прича да ће се тржни центар срушити, а „Променада” потонути. Све што је добро урађено није тема. О „Жежељевом” мосту се причало дан-два, иако смо на њега чекали 19 година и било је разних опструција. Појефтињење грејања, треће у Новом Саду у годину дана, исто није тема, као ни то да за шест година у Новом Саду имамо 12.000 више запослених и да је буџет повећан 650 милиона од зараде за првих шест месеци. Није тема ни то да се у мом мандату буџет повећао 3,5 милијарде динара у односу на њихов буџет. Говорим о изворном, текућем буџету, а не о суфициту, неутрошеним средствима који се преносе из године у годину, него причам о ономе што је Град зарадио, да не би „експерти” причали о буџету. Они су експерти за буџет да га разоре. То су и доказали. Задужили га, при том смо све поплаћали: судске пресуде, нестале паре за Булевар Европе и завршили инвестиције, а најавили су нас као хајдуке који ће разорити град. Поносан сам на то како у ових шест година водим касу града. Немам проблем с оним што сам о Спенсу рекао, ни с тим да се грађани сутра изјасне хоће ли Бору Солунца Новаковића или Милоша Вучевића. Хоће ли Јермићеву или Ђиласову странку. Како грађани одлуче, тако ће бити. Увек поштујем вољу грађана. Нисам гласао из Солуна, не представљам се да све знам, него питам, учим и радим. Поносан сам на то што смо пунили буџет боље него они. То је реалност.
Милош Вучевић је говорио и о политичком неморалу. О томе како га је коалиција око Ђиласа и Јеремића, коју води Борислав Новаковић, напала да је Спенс пропао од када је Вучевић градоначелник. При том, наводи Вучевић, поред Новаковића је стајао Предраг Свилар, који је четири године био градски већник за спорт, директно задужен за Спенс у време Вучевићевог првог мандата.
Замислите ситуацију: човек који је водио спорт и ресор Спенса стоји поред Новаковића, у његовој је странци, у његовој је коалицији, и слуша како нас Новаковић напада за Спенс? Каква је то политичка перверзија? Какав је то неморал? Зашто Новаковић не пита свог првог сарадника за Спенс? Питајте Свилара да ли га је бар мало срамота када слуша лажи Боре Новаковића? Кога то Бора Новаковић критикује – мене, њега, себе или све нас? Окупили су се као вампири жељни власти после овог периода продуженог одмора. Бојан Пајтић је направио стечај Развојне банке и упропастио Хетерленд и каже – он ће да чува Спенс. Погледајте ту коалицију: бивши градоначелник, бивши председник државе, бивши министар спољних послова, бивши његов шеф кабинета, бивши министар пољопривреде, бивши вођа синдиката и двојица љотићеваца. И то је сад алтернатива.
Да ли сматрате легитимном идејом да Град треба више да инвестира у Спенс?
Мислим да се не можемо водити емоцијама кад причамо о будућности генерација које долазе, иако ни најмање не потцењујем утицај и значај емоција, али кад причамо о Спенсу, морамо објективно да сагледамо ствари, а не на тај начин да је неко тамо имао први тренинг, да је тамо први пут пољубио девојку, или да се тамо налазио с другарима. То не даје никакво решење. Може бити легитимна и идеја да Град треба више да инвестира у Спенс, али то отвара питање: из којих пара? Чега ћемо се одрећи? Значи, ако имамо тај искључиво емотивни приступ решавању проблема, без покрића у економско-грађевинском вештачењу, морамо да знамо да ћемо морати издвојити не милијарду динара него више милијарди, што захтевају савремени објекти који прате техничка и технолошка решења. Хоћемо ли да одустанемо од субвенција за децу у вртићима, изградње школа, домова здравља, комуналне инфраструктуре, канализационе и водоводне мреже? Од нечег морамо да одустанемо, или морамо да задужимо Град за велике паре, да подижемо порезе, намете грађанима да би се сачували у неком коректном односу према Спенсу. Не желим да радим такве ствари.
Да ли је исплативије задржати постојећи објекат или се више исплати градити нови на истом месту и истог квалитета?
Потребна је студија, анализа референтних установа, као што су Факултет техничких наука или неки други факултети, група експерата по различитим областима који би требали, поједностављено речено, да израчунају шта је исплативије, шта је реално. Можемо и да гурамо главу у песак као ној и да причамо да је Спенс симбол града. Тај објекат је изграђен пре 40 година, направљена је у потпуно другачијим друштвено-политичким и економским условима, у држави с другим политичким и економским уређењем и ценама енергената. Тај потпуно други амбијент више нико не може да врати. У Спенс није улагано из разноразних околности, пре свега зато што смо били спречени због тешке ситуације деведесетих година прошлог века, после тога смо отворили тржиште, дошла конкуренција, а имали смо велики заостатак у одржавању Спенса.
На питање шта ће бити са зградом Радничког универзитета, чији горњи спратови су изгорели априла 2000. године и од тада ништа није урађено на санацији зграде, Вучевић наводи да је Град постао власник зграде и да ће преко Управе за имовину урадити студију о томе колико треба улагати у зграду и која је њена тренутна вредност.
Након тога ћемо донети одлуку о томе да ли ће зграда ићи у продају, или ћемо ући у јавно-приватно партнерство. Не мислим да треба ми да улажемо у зграду, постоји интересовање из приватне сфере да се направи пословна зграда и да се објекат врати у пуном сјају. Зграда има веома добру позицију, али треба да се решава паркинг-простор, који одувек недостаје.
Подигла се велика прашина због теме коју сте кандидовало о Спенсу, како то коментаришете?
Нисам изненађен реакцијом која је изашла кад сам, условно речено, отворио ту тему, знајући да ће ми донети и много негативних поена. То што сам рекао нисам говорио напамет и свестан сам тога да ми је било исплативије да сам ћутао и да не спомињем ту тему. Има још годину и по до краја мандата и сигурно да Спенс до тада неће пропасти, нити ће се нешто ружно десити. Али, не водим се тиме. Мој је посао да говорим истину Новосађанима, да кажем како ствари стоје, чим пре ако је та истина непријатна. На мени је да то не прикривам и да не дајем јефтина и празна обећања. Отворио сам ту тему с циљем да чујем шта каже новосадска јавност, у којем правцу треба да размишљамо за будућност која се односи на спортски садржај спортског центра у Новом Саду. Они који су разорили све што су могли да разоре у Новом Саду док су њиме управљали, они који су показали да су алхемичари и стручњаци за метафизику да могу да гласају с једног места у другом месту, они који мисле да су све разумели и ништа не знају, они који су део политичке групације која отворено позива на силовање жене као што су рекли да се премијерка закључа у просторију с обрадерним Афроамериканцем који је изашао с одслужења затворске казне – а Србија ћути, нико то није осудио – имају решење за Спенс, али нису знали да га примене.
Да ли сте имали прилику да чујете које решење они нуде за Спенс?
Нису понудили ништа. Желим да питам целокупну новосадску јавност да ли је од оних који нас нападају чула које решење нуде за Спенс? На седницама Скупштине града седим, слушам и бележим. Волео бих да чујем о њиховом решењу, али не постоји, осим да се очува Спенс. Онда морају да кажу и то где ће да нађу паре за то. Да поновим, када сам изнео идеју о изградњи новог Спенса, био сам апсолутно свестан тога да ће то резултирати рафалном паљбом по мени. И немам проблем с тим. Да вам кажем: 100.000 њих да потпише против тога што сам рекао једну од идеја, ни за педаљ се не стидим и не бежим од тога што сам рекао. Зато што сам рекао истину. И зато што ће и они који ме данас нападају рећи то за пет или десет година. Само што то тада неће бити интересантно јер им нико неће рећи „па ви сте то нападали”.
Ержебет Марјанов
