ПОСЛЕДЊИ ПРЕСЕК ПРЕД ТИШИНУ ПО КЛАДИОНИЦАМА: Подршка СНС порасла, Ђиласова листа на 21 одсто. СПС једноцифрен, а ево ко је на ИВИЦИ ЦЕНЗУСА

На самом истеку кампање и дан пред изборну тишину која почиње у четвртак у поноћ и траје до недеље у 20 сати, када се затварају биралишта, кладионице су кориговале своје квоте и проценте гласова који прогнозирају колико ће освојити поједине листе.
Izbori, kutija/F. Bakic
Фото: Ф. Бакић/Изборна кутија

Међу онима којима су бројке порасле је листа "Александар Вучић - Србија не сме да стане", која у понуди кладионице "Меридијан бет" и даље доминира, а с почетних 42,5 одсто дошла је до 42,8 одсто. Друга по снази је и даље опозициона коалиција "Србија против насиља", која је остала на прогнозираних 21,3 одсто. Пад су забележили социјалисти који су једноцифрени - уместо 10,2 одсто, колико су имали крајем новембра, сада су процењени на 9,75 одсто.

Квоте за премијера

Коалиција Двери и Заветника бележи раст од скоро једног процента. У првој понуди кладионица прогнозирана је на 6,2, а сада на 7 одсто. Изнад цензуса само су још коалиција НАДА, која је са 5,4 пала на 5,1 одсто гласова. Око цензуса и даље је савез Бориса Тадића и Саше Радуловића, који су на око 2,7 одсто, а нешто даље од изборног прага од три одсто је Народна странка Вука Јеремића, која је с почетних 2,75 сада измерена на 2,55 одсто. Кладионичари су радикале од почетка зацементирали на 1,8 одсто, а на исти проценат нарастао је и нови покрет "Ми глас из народа", у којем је препознатљиво лице Бранимир Несторовић.

У понуди клађења су и квоте за следећег премијера Србије и по њима најближи тој функцији је досадашњи министар финансија Синиша Мали с квотом 1,80. Њега следе још двоје напредњака - тренутна председница Владе Ана Брнабић с квотом 1,85 и министар одбране Милош Вучевић са 2,50. Слабије стоји онај који се већ у предизборној кампањи прогласио за премијера - лидер социјалиста Ивица Дачић. Ко се клади на њега, утростручиће уложену своту, а ко типује на досадашњег председника парламента Владимира Орлића, зарадиће пет пута више од уложеног.

Фото: Dnevnik/ pixabay.com

И у овој изборној кампањи су, осим учесника избора, биле видљиве и различите организације и иницијативе које су позивале и анимирале грађане да искористе своје право гласа. Због тога је, између осталог, порасла излазност коју процењују кладионице пред саме изборе. Пре две недеље "Меридијан бет" је одредио излазност на 54,5 одсто, а сада је она процењена на 55,8 одсто и на нивоу је оне која је забележена на изборима 2022. године.


ИЗБОРНА ПОНУДА ЗА 17. ДЕЦЕМБАР На централном нивоу 18, у Београду 14 листа

На парламентарним изборима учествује 18 листа и оне се боре за 250 посланичких места у Скупштини Србије. Београђани ће бирати између 14 изборних листа и ти гласови одлучиће распоред снага у градском парламенту који има 110 одборничких места. Према понуди кладионице "Меридијан бет", и на београдским изборима највише гласова ће имати листа око СНС - 37,6 одсто, а другопласирана је коалиција "Београд против насиља" са 33,4 одсто. СПС је процењен на 7,1 одсто, Двери-Заветници имају 6,1, а коалиција НАДА 5,6 одсто. Народна странка је на самом цензусу - 2,95 одсто, као и коалиција Тадића и Радуловића "Добро јутро, Београде" са 2,85 одсто. Остале листе су далеко испод изборног прага. На покрајинским изборима учествује 13 листа.


Тешко предвидиво

Извршни директор агенције „Фактор плус” Предраг Лацмановић каже за Курир да излазност нико не може да предвиди, јер у спроведеним анкетама и испитивањима људи исказују већу излазност од реалне.

Фото: pixabay.com / dnevnik.rs

- Они то не раде злонамерно, али углавном се изјашњавају да ће изаћи. Излазност зависи од много фактора. Кампања је и даље у току, а да ли ће излазност бити већа или мања, зависи и од тога да ли ће кандидати успети да анимирају апстиненте, тј. грађане који традиционално не излазе на гласање. То не може да се предвиди, зависи од много фактора, чак и од временских услова или дужине редова на бирачком месту. То су само неки од фактора који могу да утичу на излазност. Наша истраживања кажу да ће излазност бити између 55 и 58 одсто - објашњава Лацмановић.

Он наглашава да нема гаранција да већа излазност погодује некој листи или обратно.

- Ако погледамо кампању ПроГласа, они подстичу већу излазност. Верују да ће то опозицији донети више поена, јер је прећутно подржавају. То је њихова претпоставка, али не мора бити тако. Нешто мања излазност ће владајућој коалицији засигурно донети већи број мандата, али не можемо знати чији ће бирачи изаћи у већем броју, све то су само претпоставке. Опозиција сматра да ће већа излазност више да им одговара, а како ће то проћи, видећемо. То је нешто што нико не може да процени - напомиње наш саговорник.

EUR/RSD 117.1117
Најновије вести