До затварања биралишта на снази је изборна ћутња, па се до сутра у 20 часова забрањује политичка пропаганда. Ово ће бити 12 председнички избори од увођења вишестраначја у Србији. Прошла председничка утакмица била је одржана 2. априла 2017. године. У трку за позицију на Андрићевом венцу, са мандатом од пет година, ушло је осам канидата - актуелни председник Алексаднар Вучић, Здравко Понош, Милош Јовановић, Бошко Обрадовић, Миша Вацић и три даме - Милица Ђурђевић Стаменковски, Биљана Стојковић и Бранка Стаменковић.
На ванредним парламентарним изборима бира се 250 посланика Скупштине Србије. Дванаести сазив скупштине конституисан је 3. августа 2020. године, тако да посланици нису достигли ни половину редовног, четворогодишњег мандата.
За места у посланичким клупама надмеће се 19 изборних листа :”Александар Вучић - Заједно можемо све”, „Ивица Дачић - премијер Србије”, „Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор”, „Др Војислав Шесељ - Српска радикална странка”, „Мариника Тепић - Уједињени за победу Србије - Странка слободе и правде, Народна странка, Демократска странка, ДЗВМ - ВМДК, Странка Македонаца Србије, Покрет слободних грађана, Удружени синдикати Србије „Слога”, Покрет за преокрет, Покрет слободна Србија, Влашка странка”. Међу листама су „Др Милош Јовановић - Нада за Србију - Српска коалиција Нада - Национално демократска алтернатива - Демократска странка Србије (ДС С) - За краљевину Србију (Монархисти) - Војислав Михаиловић”, „Милица Ðурђевић Стаменковски - Српска странка Заветници”, „Муфтијин аманет - Странка правде и помирења (СПП) - Усаме Зукорлић„, „Морамо - Акција - Еколошки устанак - Ћута - Не давимо Београд - Небојша Зеленовић„, а прва три имена на листи су Александар Јовановић Ћута, Биљана Ðорђевић и Небојша Зеленовић. Затим су ту и листа „Суверенисти - Саша Радуловић (Д јБ), Милан Стаматовић (ЗС), др Јована стојковић (Ж ЗС)”, „Бошко Обрадовић - Српски покрет Двери - ПОКС - Милош Парандиловић - Патриотски блок за обнову краљевине Србије”, „Заједно за Војводину - Војвођани (Демократски савез Хрвата у Војводини, Заједно за Војводину), „СДА Санџака - др Сулејман Угљанин”. На листи су и „Борис Тадић - Ајмо људи - Социјалдемократска странка - Нова странка - 1 од 5 милиона - Толеранција србије - Уједињени покрет зелених Србије - Бошњачка грађанска странка - Бошњачка грађанска странка - Странка Црногораца”, „Алтернатива за промене - Албанска демократска алтернатива”, „Коалиција Албанаца долине”, „Отете бебе - Ана Пејић„, „Ромска партија Срђан Шаин” и „Руски мањински савез - Милена Павловић, Павле Бихали Гаврин - Српско руски покрет, Српско-руска партија Вукови, Покрет Грка Србиза „.
У складу са одлуком гласачки листић за председничке изборе је плаве, а за парламентарне сиве боје. Бројеви на гласачком листићу за парламент одређени према редоследу проглашења листе кандидата. Када је о шефу државе реч, ту је ситуација била другачија, па су, по слову закона, кандидати поређани жребом.
Председник РИК Владимир Димитријевић саопштио је да је штампано 6.501.689 листића, што је једнако укупном броју бирача уписаних у Јединствени бирачки списак, који је закључен 18. марта у поноћ. Своје право они могу да остваре на 8.267 бирачких места, од којих је 29 у заводима за извршење кривичних санкција и 77 у иностранству. Рекордан број људи овога пута се пријавио за гласање у иностранству, 39. 777 бирача. Највише у региону, у БиХ више од 11.000, Немачкој 8.000, Аустрији 4.000 гласача – казао је он. Право гласа у Београду има 1.600.214 бирача, који треба да изаберу нових 110 одборника за градску скупштину.
Кула и Сечањ бирају локални парламент
Житељи Куле бирају 37 одборника за локалну скупштину, за коју се кандидовало седам изборних листа. На првом месту је листа Српске напредне странку „Александар Вучић - Заједно можемо све”, следе Социјалистичка партија Србије, „Заједница Срба”, Доста је било, Народна странка и Руска странка. За локални парламент бори се и група грађана „Критична маса - за победу”. На претпоследњем месту је Српска радикална странка, док листа Групе грађана „Куљани и наш град - Уједињени за победу Куле” заокружује ову изборну понуду.
У општини Сечањ за 23 одборничка места надмеће се четири странке и коалиције. Поред Српске напредне странке, која је прва на листи, ту су и социјалисти у коалицији са Јединственом Србијом, потом листа „Вукашин Баћина - За бољу општину Сечањ„, а списак закључује Српска радикална странка.
Када је реч о контролорима, они су како је објаснио, Димитријевић представници државног органа у бирачким одборима који су сачињени од представника свих парламентарних и ванпарламентарних странака, у складу са потписаним договором у међустраначком дијалогу власти и опозиције. Ту су и подносиоци проглашених изборних листа и представници проглашених председничких кандидата.
– У сталном саставу бирачких одбора биће око 72.000 чланова, а на предлог кандидата за председника републике односно проглашених изборних листа још око, веровали или не, њих 350.000 у проширеном саставу. Они после затварања бирачких места, после 20 часова утврђују резултате гласања – казао је Димитријевић.
Како је објаснио, у складу са законом гласање се врши заокруживањем редног броја листе или имана кандидата за председника. Гласачки листић је важећи ако бирачки одбор може са сигурношћу да утврди за кога је гласач гласао. Бирачки листић је неважећи ако није попуњен, ако је заокружено више од две изборне листе као и ако је попуњен на начин да бирачки одбор не може да утврди како је бирач гласао.
- Пошто су се појавиле гласине о заокруживању и прецртавању на листићу, на бирачком одбору је да на крају утврди да ли је такав листић важећи или неважећи. Најсигурније за бирача је да јасно заокружи број листе за коју је гласао - казао је Димитријевић. Он додаје да ће на свим бирачким местима бити и представници и домаћих и станих посматрача, како каже, рекордно 5.300.
Гласачи са КиМ, овога пута гласаће у четири општине у Србији - у Бујановцу, Куршумлији, Рашки и Тутину.
- У комуникацији смо са ОЕБС на КиМ коју ће, како су обећали, пружити подршку да људима омогуће право гласа и несметано прелазе преко такозваних административних прелаза. У бирачки списак са КиМ има нешто више од 93.000 бирача – навео је Димитријевић.
Кодекс за изборне комисије и бирачке одборе
Републичка изборна комисија донела је Кодекс понашања чланова и заменика чланова органа за спровођење избора, по коме они у службеним просторијама не смеју да носе симболе и пароле политичких странака. Између осталог, члановима РИК, локалних изборних комисија и бричаких одбора, забрањује се примање поклона, услуга, или друга корист за њих и чланове њихових поридица, осим протоколарних и пригодних поклона. Они не могу да користе јавну имовину и службене просторије везане за изборе у приватне или политичке сврхе, нити да фаворизују, или дискриминишу бираче због политичке, националне, верске, полне или друге припадности. Исто тако, забрањено им је да дају неистините информације које би довеле у питање интегритет изборног процеса, да намерно, или из крајње непажње наносе материјалну штету органима за спровођење избора. Не смеју јавно да изражавају своју политичку, верску, или другу припадност, која би могла да доведе у сумњу њихову непристрасност у одлучивању.
Први прелиминарни резултати се, како каже, очекују у року од 24 часа од затварања бирачклих мсета, али ће партије свакако имати своје резултате будући да имају своју мрежу људи у бирачким одборима, док ће представници медија у холу зграде РИК моћи уживо да прате званични унос резултата.
Овогодишња изборна кампања у Србији од почетка је под будним оком три надзорна тела: Регулаторног тела за електронске медије, Привременог тела за праћење медија и Надзорног одбора за изборну кампању. Њихов задатак је праћење медија, заступљености политичких странака и политичких актера и њихови наступи током изборне кампање. На дан избора, ова тела ће, како обећавају, помно пратити гласање.
Законодавац је овога пута увео додатну контролу партијама за које се утврди да су на ивици цензуса и то кроз механизам такозваног изазова, по коме странке које су освојиле више од два одсто гласова могу захтевати проверу дела изборних материјала. Уопште речено, суштина овогодишњих измена изборног законодавства је била жеља да се отклоне било какве сумње у регуларност избора, давањем опозицији у руке што више контролних механизама. И не само опозицији, већ и самим грађанима, па се, примера ради, бирачу даје право да од локалне изборне комисије затражи информацију о томе да ли је у изводу из бирачког списка евидентирано да је гласао на изборима или не.
Ово право уведено је након избора 2020. године, али је до сада било део подзаконских аката и регулисано Упутством које је прописивала Републичка изборна комисија. У пракси, ово правило подразумева да ће сваки бирач који сумња да је неко гласао уместо њега, ову информацију моћи да провери одмах након гласања.
До сада је и поступање по „лаким“ и „тешким“ грешкама било прописано искључиво подзаконским актима. Закони сада дефинишу да локалне изборне комисије и бирачки одбори имају обавезу да код тешких грешака остваре увид у изборни материјал, да исправе грешке у записнику, или донесу решење којим констатују да се не могу утврдити резултати и пониште гласање по службеној дужности. Под тешким грешкама се подразумевају ситуације у којима је несумњиво дошло до манипулације са бројем листића, или када је немогуће утврдити резултате, чак и након увида у изборни материјал. У четири ситуације ће локална изборна комисија аутоматски поништити гласање - ако је број листића у кутији већи од броја бирача који су изашли на изборе, ако је бирачки одбор омогућио да гласа лице које није уписано у бирачки списак, ако у гласачкој кутији нема контролног листа или ако се није потписао први бирач и ако је збир неупотребљених и употребљених листића већи од укупног броја листића које је примио бирачки одбор. У свим овим ситуацијама, гласање ће бити поновљено у року од 10 дана.
С. Станковић
