„ЕУ и Западни Балкан деле исту историју, културно наслеђе, интересе и шансе, а данас смо усвојили Стратегију, чија је кључна порука да ћемо делити и заједничку будућност у Унији“, истакли су шефица европске дипломатије Федерика Могерини и европски комесар за проширење Јоханес Хан.
Могерини је на конференцији за штампу после усвајање нове Стратегије проширења у Европском парламенту, објаснила да овај документ представља јасан пут за све земље Западног Балкана да коначно приступе ЕУ.
Указала је да је протеклих година у сарадњи са тим регионом постигнут велики број резултата, напомињући да се инвестиције ЕУ у тај регион непрестано повећавају, а да трговинска размена константно расте.
Могерини је навела да су безбедност Западног Балкана и ЕУ повезане, те да је спољна политика све јединственија, а да су актуелно Албанија и Црна Гора у потпуности усаглашене.
Данашња стратегија, према њеним речима даје заједничку конкретну перспективу приступања, на основу заслуга.
"Лидери Западног Балкана су направили јасан избор да своје земље уведу у ЕУ, на основу сопствених заслуга, а данас им поручујемо да смо и ми одабрали да им пружимо јасну перспективу за то", објаснила је Могерини.
Рекла је да је било пуно говора о 2025. години, појаснивши да то није запечаћен датум до којег ће бити примљене земље, већ реална перспектова за закључење, односно завршетак приступног процеса за оне који већ преговарају.
Изразила је уверење да ће и друге земље, које то још нису, започети преговори у наредним месецима.
"Данас нисм усвојили само Стратегију за проширење већ и пут ка даљим одлукама. Европска комисија ће у априлу изнети годишњи извештај, имаћемо у мају Самит о Западном Балкану у Софији, 15 година после Солуна, а и на Самиту на лето очекујемо неке одлуке", објаснила је.
Рекла је да ће месеци који су пред нама бити интензивни, амбициозни, и како се нада месеци преокрета којих ћемо се сећати у историји ЕУ.
"ЕУ није запечаћена са 27 чланица, већ ће у будућности имати потенцијалне нове чланице. Ми се припремамо за то. Потребни су хаброст и приврженост за увођење Западног Балкана у ЕУ, не у далекој будућности већ за време наше генерације", објаснила је Могерини.
Комесар Хан је објаснио да се ради о историјској шанси за регион, регион који припада ЕУ, који је већ данас окружен чланицама.
Он је подвукао да се ради о перспективи за све земље региона и да је важно то истаћи, како би сви у региону имали интерес да раде на њиховој перспективи уласка у ЕУ.
И Хан је нагласио да се ради о оквирном датуму који је наведен, и да је могуће да нека чланица приступи тада, те да ће то бити само ако испуни све услове.
Стратегија садржи, како каже, позитивне елементе, али није позивница да се одустане од договорених услова.
Нагласио је да ЕУ никада неће прихватити чланицу која није решила отворено билатерално питање, то јест конфликт, па стратегија треба да буде и мотивација за Косово да допринесе позитивном исходу дијалога.
"Није само у интересу Србије да позитивно закључи дијалог, већ и Косову. То би отворило пут и Косову ка отвореним вратима ЕУ", поручио је Хан.
Оквирни датум за пријем нових чланица, према његовим речима може створити позитивни притисак на лидере у региону.
Хан је истакао да је питање перспективе хоће ли ЕУ да извози стабилност или увози нестабилност.
Да би се постигао напредак на том путу одлучено је, како је рекао, да се подрже партнери са конкретним иницијативама из области владавине права, безбедности и миграција, соцјално економског развоја, повезаности, дигиталне агенде и помирења и добросуседских односа.
"То је све умрежено у 57 конкретних активности које ће се одвијати до 2020.", објаснио је Ха додајући да је за то предвиђено око 500 милиона евра.
Такође је поручио да је неопходно се суочити са умором од ширења у ЕУ, и прикажу грађанима користи од проширења.
"Многи Европљани знају да је у нашем сопственом интересу да земље Западног Балкана учврстимо у ЕУ. Не желим за 3 или 20 година рећи да нисмо дали перспективу једном региону који је желео да се придружи, и да дође до радикализације и тензија. Тада би се кајали што мировни потенцијал нисмо искористили који само ЕУ може да понуди", поручила је Могерини.
Признала је, мeђутим, да постоји утицај неких земаља, као што је Русија и друге, на регион, али и додала да се то присуство не може поредити са утицајем и тежином ЕУ.
Хан је рекао да, када се погледају економски подаци, пријем Западног Балкана нема алтернативу, подсећајући да 75 одсто трговине тог региона отпада на ЕУ.
"Аустрија је инвестирала четири пута више од Русије у регион, а много је мање земља", додао је он.
Фабрици: Србија први пут добила индикативни датум
БЕОГРАД: Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици изјавио је данас да је усвојена статегија ЕУ за земље Западног Балкана јако добра вест за Србију, јер је по први пут Србији дат индикативни датум за прикључење Унији, а то је 2025. година.
Фабрици је рекао новинарима у Београду, након конференције за штампу у Бриселу шефице европске дипломатије Федерике Могерини и комесара за проширење Јоханеса Хана, која је уживо преношена у ЕУ инфо центру, да је индикативни датум позив да се направи снажан политички искорак у Србији да би се остварила тежња Србија да уђе у ЕУ.
"Мислим да је Србија већ кренула у том смеру 2014. године, када је започела преговоре. Међутим, добар посао треба наставити", рекао је шеф делегације ЕУ.
Он је додао да стратегија "не подразумева омекшавање услова ЕУ, те да је нормализација односа Београда и Приштине кључна у преговорима са ЕУ и за Србију и за Косово", навео је Фабрици.
Према његовим речима, "ово је позив и за Србију и за Косово да договоре правно обавезујући споразум који ће довести до свеобуватне нормализације".
Додао је да је статегија за западнобалканску шесторку иста и да представља нови мотив за њихове лидере да спроведу реформе које ће их приближити ЕУ.
Вулин: Питање КиМ не сме се препустити ЕУ бирократама
БЕОГРАД: Решавање српског националног питања не сме се препустити европским бирократама, изјавио је министар одбране Александар Вулин поводом препорука изнетих у Стратегији проширења ЕУ, да би Србија требало да постигне правно-обавезујући споразум са Косовом и Метохијом.
Коментаришући препоруке изнете у Стратегији проширења ЕУ - да би Србија и Косово требало да дођу до правно-обавезујућег споразума - Вулин указује на "колизији у тескту" Стратегије, у два става:
"Ако треба да постигнемо правно-обавезујући споразум са неким кога они не помињу и не виде га као државу, онда тешко да то може бити наша обавеза", каже Вулин.
Додаје да ништа што ћемо урадити на простору Косова и Метохије неће бити узроковано нашим путем ка Европској унији и све што радимо на простору Косова и Метохије радимо зато што мислимо да је то добро за српски народ, а не зато што мислимо да би се то свидело европској бирократији.
"Решавање српског националног питања нећемо препустити европским бирократама", каже Вулин.
Он је додао и да је чињеница да постоји одређени замор унутар Европске уније од проширења.
"Чињеница је да нам бројне реформе одговарају и од наше земље чине много боље место за живот. Све то морамо признати и ићи у том правцу, али кад су у питању битни елементи нашег националноног бића, решавања нашег националног питања, о томе ћемо ипак ми одлучивати уз разумевање притисака, али одбијање притисака", закључио је Вулин.
Курц: Аустрија подржава убрзано приближавање З. Балкана
БЕЧ: Аустријски канцелар Себастијан Курц рекао је данас, поводом усвајања нове Стратегије ЕУ за проширење, да Аустрија подржава убрзано приближавање држава Западног Балкана у Унију.
"Аустрији је било и остаје посебно важно да подржи земље Западног Балкана на њиховом путу у ЕУ. Желимо да се, посебно, и за време председаванај Аустрије ЕУ, од јула, интензивно залагати за напредак по питању евроспке перспективе региона", навео је Курц у саопштењу.
Он је истакао да због тога Аустрија подржава данас представљену Стратегију за Западни Балкан Европске комисије, којим овај процес треба бити убрзан.
Курц је рекао да се слаже са председником Европске комисије Жан-Клод Јункером да је европска перспектива за Србију, Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину, Албанију и Косово у политичком, безбедноснополитичком и економском интересу Уније.
"Иако је тренутно ЕУ суочена са интерним изазовима као што је Брегзит, не смемо Западни Балкан испустити из вида. Морамо заузети активну улогу у овом, за нас, важном региону и подржати борбу против корупције и радикализације. За то је неопходно да државама региоан понудимо веродостојну евроспку перспективу", казао је аустријски канцелар.
Курц је обећао Хану пуну подршку у томе, рекавши да види као задатак Уније да ојача реформске процесе у државама Западног Балкана, подстиче регионалну саадњу и помогне у решавању конфликата.
"То је у нашем, сопственом интересу. Наш заједнички циљ је политички стабилан и економски снажан Западни Балкан као важан део уједињене Европе", поручио је.
Шефица аустријске дипломатије Карин Кнајсел нагласила је да Аустрија подржава нову Стратегију јер је у њеном интересу да земље региона имају конкретну и веродостојну приступну перспективу.
По први пут у новој стратегији је утврђено да приступни процес, барем за најбрже кандидате, може бити закључен 2025.године и то треба да буде подстицај пријатељима на Западном Балкану и помогне им у примени тешких реформи које су неопходне за благостање и безбедност.
Подвукла је да је на земљама региона да убрзају своје приближавање ЕУ кроз брзе и мерљив напредак у владавини права, демократији, борби против корупције, и пре свега помирењу са суседима.
"Шест земаља је географски окружено чланицама ЕУ, због чега морамо да спречимо да у том региону настане безбедноснополитички и економски вакуум. Због тога наредних година морамо радити на јачању структура правне државе и економије у региону, у циљу смањења емиграције подстицања борбе против организованог криминала, кријумчарења, као и решавање спорова у сагласности са међународним правом", објаснила је.
Подсетила је да је Аустрија, када је реч о билатералним конфликтима, 2015.дала позитивни допринос, када је потписана Бечка декларација за решавање билатералних спораова.
"Градећи на томе Аустрија би могла за време свог председавања ЕУ, у другој половини године, ставити даље важне акценте за региону сарадњу. Желимо на Западном Балкану пдостаћи помирење, демократију, благостање и стабилност. Пирступни процес је најбоље средство за то", уверена је Кнајсел.
Александра Јоксимовић: Уколико не искористимо шансу...
БЕОГРАД: У овом тренутку је најзначајније да процес проширења има своју перспективу и да ЕУ показује политичку вољу да се процес интеграција настави, а уколико такву шансу не искористимо, читав процес може бити доведен у питање, изјавила је данас, поводом усвајања нове стратегије ЕК за Западни Балкан, председница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић.
"Мислим да је важно да је та јасна перспектива отворена и да се фокусирамо да своје задатке испуњавамо у што краћем року, како бисмо искористили ову могућност", рекла је Александра Јоксимовић Танјугу.
Она је подсетила да су Србија и Црна Гора најдаље одмакле у процесу преговарања са ЕУ, наводећи да је њихова перспектива да до 2025. године могу постати пуноправне чланице ЕУ.
Чини се, каже Јоксимовић, да је перспектива ЕУ много ближа него што је то раније био случај.
Она је навела да је једна од кључних тема у даљем преговарачком процесу Србије нормализација односа између Београда и Приштине.
Приметила је да је изостала 2019. година као година када је потребно да Приштина и Беохград закључе правни споразум о нормализацији односа, те да стоји одредница да то треба учинити у што краћем року.
Изостајање временске одреднице на одређени начин ту тему "релаксира", каже Јоксимовић, али подсећа да је тај политички критеријум нешто што суштински Србију константно успорава на путу ка европским интеграцијама.
Јоксимовић је казала и да услов који се односи на нормализацију односа остаје на снази без обзира на изостанак јасније перспективе Косова у оквиру стратегије.
"Према томе, за Београд је ово важан корак који треба да начини. Да би до њега дошло, потребно је испунити неколико предуслова, пре свега да се имплементира договорено. Мислим и на Заједницу српских општина, али видимо да косовска страна у овом тренутку није спремна да имплементира оне међународне обавезе које је до сада преузела", рекла је она.
То се, како каже, не односи само на Бриселски споразум, већ и на питање демаракције са Црном Гором, као и на питање Специјалног суда које је значајно угрозило укупну позицију Косова са њиховим међународним партнерима.
Поред тога, како каже важне су и теме које се односе на поглавља 23 и 24 - владавина права и борба против организованог криминала и корупције, као и питање слободе говора и медија.
"Овде имамо привремена мерила, која би требало испунити у што краћем року како би 2025. година постала у потпуности изгледна", рекла је она.
Подсетила је да сва искуства претходних проширења утичу на нове процесе, као и да су се одређена мерила у међувремену променлиа.
Поглавља 23 и 24 су се, напомиње Јоксимовић, показала као најкомплекснија и сада се она отварају прва, а затварају последња.
Она је рекла и да ЕУ више не жели да "увози" билатерална питања као што је тема Кипра и очекује, када се говори о границама, да се пре пуноправног чланства то реши билатерално или арбитражом.
Грубјешић: Можемо и пре, али 2025. циљна година
БЕОГРАД: То што је ЕУ Стратегијом означила 2025. годину као рок за улазак Србије у ЕУ, нашој земљи оставља могућност и ранијег уласка, али би то за нас требало да буде "циљна година", сматра генерална секретарка Европског покрета Сузана Грубјешић.
Грубјешић је за Танјуг, коментаришући уклањање 2019. године као рока до којег би Београд и Приштина требало да потпишу споразум о нормализацији односа, нагласила да се од самог почетка чинило нереално да се тај датум планира, посебно заједно са прелазним мерилима за затварање поглавља 23.
"Да ли ЕУ жели да се тај споразум потписе пре 2019. или касније, видећемо у периоду који је пред нама", истакла је секретарка и додала да је добро што се тај процес није везао за крај мандата ове ЕК и ЕП.
Упитана да прокоментарише цињеницу да је 2025. година остала у Стратегији као могућа година уласка Србије и Црне Горе у ЕУ, Грубјешић је објаснила да ту одлуку тумачи мозда превише оптимистично.
"Ако је то могућа година онда можемо да уђемо у ЕУ и пре, боље пре него касније", истакла је она и додала да је за Србију боље да се држи те одлуке, да зна шта треба да уради, да администрација ради свој посао, као и да је то "наша циљна година уласка".
На питање да ли је Србија прошла лакши или тежи део у приступању ЕУ, Грубјешић сматра да за нашу земљу нема лакших делова на путу ка ЕУ, јер, додаје, увек имамо политичка питања која морамо да решавамо.
Подсетила је да је раније у фокусу најпре било питање Хага, а да је, када смо то решили, "на сто стављено Косово".
"За нас нема лаког пута - али је савладив, и надам се да ћемо га успешно савладати", закључила је генерална секретарка Европског покрета у Србији.
Осврнувши се на то да нема Косова у Стратегији у овкирима даљег процеса проширења", она је подсетила да је Шпанија већ неколико пута интервенисала по том питању.
"Треба увек да се подсетимо да постоји пет земаља чланица које нису признале независно Косово. Најгласнија је Шпанија, не због Србије, већ због проблема унутар сопствене територије", казала је Грубјешић и додала да Шпанија мисли да је за Косово Споразум о стабилизацији и придруживању сасвим довољан.
Она је подсетила да је прошло 18 година од почетка процеса стабилизације и придруживања, као и 15 од Солунског самита када је свим земљама Западног Балкана обећано цланство.
ЛДП: Стратегија је историјска шанса Србије - без пречица
БЕОГРАД: Нова стратегија за проширење Европске уније на Западни Балкан представља историјску шансу и Србија је на потезу да покаже спремност да ту шансу искористи, сматра Либерално-демокератска партија.
У првом конемтару након усвајања Стратегије, ЛДП наводи да Србија сада мора одлучно и ефикасно да спроведе конкретне политичке потезе у оквиру преговарачких поглавља у којима је до сада оклевала.
"Стратегија Европске комисије Србији пружа прилику да убрза процес евроинтеграција, али нас не ослобађа обавеза, нити нуди пречице на том путу", оцењује ЛДП, те наводи да преговори с Приштином морају добити нову динамику.
Странка подсећа и да нас Поглавље 31 јасно обавезује да редефинишемо своје односе са Русијом, те наводи да су измене Устава, најављене за ову годину, осуђене на пропаст уколико не буду имале подршку ниједног професионалног, ни струковног удружења.
Владавина права и независност правосуђа су основне вредности Европске уније, и искључиво су интересу грађана Србије, и ту нема простора за калкулисање, уверени су у ЛДП.
Јоксимовић: Поглавље 35 последње, споразум при крају процеса
БЕОГРАД: Министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да је у преговарачком оквиру за Србију јасно наведено да ће Поглавље 35 у преговорима са ЕУ, које се тиче КиМ, бити последње затворено и да се претпоставља да ће правно обавезујући споразум са Приштином, који није новина, бити при крају тог процеса, пред само приступање.
"Зато у Стратегији не постоји временска одредница 2019. година", рекла је Јоксимовић на конференцији за новинаре одговарајући на питања везана за, у медијима погрешно помињану, 2019. као годину у којој треба да се потпише споразум о нормализацији односа Београда и Приштине.
Министарка је нагласила да споразум заправо треба да произађе из дијалога Београда и Приштине, и поновила да је став Србије да нема никаквог признања самопроглашене независности Косова "и да се управо кроз дијалог траже одржива решења која ће довести до нормализације".
Премијерка Ана Брнабић приметила је тим поводом да је то "замрзнут конфликт" и да не треба да се остави, као што су други радили, следећим генерацијама.
Подвукла је да је председник Србије покренуо тему односа са Приштином не због европских интеграција, већ због квалитета живота свих грађана Србије, али и у региону.
"Нормализација је у нашем интересу и то показује да је Србија суштински посвећена европским вредностима и стабилности региона" нагласила је премијерка.
