Емил Роцков спречио тежи пораз

Дозу сумње, барем у најави сусрета, уносила је чињеница да су терени у читавој Србији у веома тешком стању и да ће, што је тачно, онемогућити течну и квалитетну игру ривала. Ипак, надали су се црвено-бели, квалитет екипе и очекивани начин игре, били су на њиховој страни и то је био један од кључних аргумената за победничке снове. Реалност је, међутим, показала да је тим из Новог Сада, посебно у првих 45 минута дуела с Напретком, био у потпуно подређеном положају и да је, захваљујући искључиво бравурозним интервенцијама голмана Емила Роцкова, избегао и тежи пораз од крајњих  0:1. Признао је то, уосталом, и тренер Илија Столица, који је казао да је после првог дела игре његова екипа имала и доста среће.

Сложила су се оба тренера - Милорад Косановић и Столица - да је терен на стадиону Младост у Крушевцу био изузетно тежак, готово немогућ за игру како би играчи оба тима пружили бољу партију. Крушевљани су, за разлику од својих гостију, приказали много више и у првих пола часа били апсолутно боља екипа. Једини гол Ибрахима Ндиаје постигао је после само минут и 37 секунди, али је домаћин до одласка на одмор могао да заврши причу у неколико случајева.

Прво је исти фудбалер у 19. минуту избио сам пред голмана Воше Емила Роцкова и два пута шутирао, али је гостујући чувар мреже оба пута феноменално интервенисао и отклонио опасност. Новосађани су у појединим тренуцима деловали успаничено, па и дезоријентисано у дефанзивним обавезама, остављајући премного постора ривалу да организује опасне нападе. У 27. минуту, готово ниодкуда, велику прилику имао је и нападач “чарапана” Стефан Николић. Чинило се да је други гол неминовност, али је такво решење поново спречио Роцков, зуставивши и овај ударац.

Било је у тим тренуцима очигледно да тренер Столица нема праву замену на позицији левог бека за Николу Антића, па је сусрет тамо почео Александар Радовановић, а у наставку се овај снажни момак ротирао са колегом штопером Синишом Саничанином. Залуд, јер су опасности стизале управо с бока који су њих двојица покушавали да покрију, а Ндиаје им је задавао пуно проблема.

Тек у другом делу игре успели су црвено-бели из Новог Сада да, колико-толико, консолидују редове. По блатњавом терену настојали су да успоставе већу контролу лопте, а утисак је и да се Напредак мало повукао на своју половину. Шанси, међутим, пред голом Николе Петровића није било, ако се изузме грешка Шљивића из 53. минута, када умало није савладао свог чувара мреже. Још само у 79. минуту могао је Винсент Езе, који је био усамљен у шпицу напада Војводине, нешто више да учини, али је и та лопта пут завршила ван оквира гола. Премали је то био учинак за тим који се, попут новосадског, бори за европску визу и, најискреније, бољи исход било је тешко очекивати после свега виђеног.

Пораз као пораз, не сме да обесхрабри Вошу. Невоља је у томе што капитен Душан Јованчић и саиграчи већ у среду имају ново, можда и најтеже искушење, пошто им у госте стиже екипа лидера на табели Црвене звезде. Зато морају да збију редове, сачувају атмосферу којом се диче и покушају да учине, по многима - немогуће. Нико у српском фудбалу није непобедив, али под условом да се Вошини играчи консолидују, покушају да што пре из глава избаце пораз у Крушевцу и оставе срце на терену. Ни то им неће гарантовати повољан исход, јер ривал је заиста квалитетан и за наше услове изузетно снажан, али би могао да укаже на решеност да Војводина може и хоће да се за своје циљеве бори до самог краја првенства.

Текст и фото: А. Предојевић

Колико су безопасни били у првих 45 минута сусрета у Крушевцу фудбалери Војводине, најбоље је показивао дрес голмана Напретка Николе Петровића. Иако је терен био блатњав, чувар мреже домаћина на одмор је отишао у потпуно чистој опреми. Ни један једини пут није имао потребу да интервенише и томе, чини се, не треба ништа додати. Тек у наставку је и он био приморан да се баци у неколико наврата, тако да је и његов дрес до краја био блатњав.