Међутим, сви елементи у припреми утакмице, од утисака са припрема, до кладионичарских квота, све је упућивало у смеру најаве о ведријем пролећу у пола белом, пола у црвеном.
И квалитетан прелазни рок и посета на трибинама Карађорђа (мада испод очекиваног броја, с обзиром на бесплатан улаз) и временске прилике, све је ишло у победничком смеру ка пројектованом циљу на два фронта.
После свега није лако пронаћи саговорника међу играчима Војводине. Нико ни у кога прстом не упире, нема кандидата „за одстрел“ због примљеног гола у шестом минуту интервала надокнаде времена, нико никоме не пребацује више него ли што је себи самоме очитао лекцију насловљеној јединственим насловом: колективни подбачај.
У том смеру иде и оцена једног од најискуснијих играча Новосађана, штопера Ђорђа Црномарковића, који је на свој део одговорности одговорио у складу са улогом команданта новосадске одбране.
-Јесмо, као колектив смо подбацили и никако другачије није могуће гледати на ту утакмицу – рекао је Црномарковић. – Међутим, да је резултат остао 1:0 за нас, сви бисмо другачије гледали на догађај и на наш резултатски учинак. Сви смо сломљени епилогом, који нам се понавља...Гледамо се и не верујемо. Криво нам, колико због шансе да одскочимо на табели, још више због људи који су нам веровали и који су дошли да заједно са нама означимо повратак у врх.
Знам да ће деловати као фраза, али заиста не бисмо смели да дозволимо да примимо гол из последњег противничког напада и то гол који је значио губитак два бода. А сви знамо колико
само један бод може да нас кошта. И то нам није први пут, ни други, мислим да смо чак четири пута катастрофално киксирали у завршници. Не вреди плакати. Прихватили смо колективно кривицу за
промашај. Врло је важно да останемо заједно и у таквим моментима, а лек за промашај јесте да на гостовању у Крагујевцу узвратимо на поверење свију којима је до Војводине стало.
Упркос томе што резултатки план није остварен Војводина је, због пораза Вождовца против Звезде, напредовала за једно место на табели и сада је шеста, са само три бода мање од четвртопласираног Чукаричког, али и само три бода вишка у односу на 10-пласирани Спартак.
У таквом поретку ствари сваки бод може да буде одлучујући на путу ка европским квалификацијама. Што се трећег места тиче... Увек вреди веровати. И покушати вреди, али уз потребан услов (не и довољан) да Војводина почиње да игра од првог минута. И тако до краја.
Не до 90. минута, него до краја утакмице!
Л.Бакмаз